Они се не слажу са одлуком Врховног касационог суда око наплате трошкова обраде кредита банака и траже да се та одлука одмах поништи јер сматрају да је на неки начин преокренута целокупна пракса у корист банака, а на штету грађана, услед чега, како тврде, постоји оправдана бојазан да ће грађанима бити причињена ненадокнадива штета.

Њихово негодовање разуме Миодраг Алексић, председник УО Адвокатске коморе Чачак (обухвата 850 адвоката и 300 приправника из Моравичког, Златиборског, Расинског и Рашког округа). Он је синоћ гостујући у Дневнику западне Србије истакао да признаје да је Врховни касациони суд направио проблем јер је преиначио сопствену одлуку по том питању из 2018. године, али истиче да се за уједначеност судске праксе вреди и ваља борити искључиво кроз институције система, а никако на улици, што је, како каже, сада делимично случај.

„Свако суђење изван суда и дељење правде у медијима извор је великог проблема. Врховни касациони суд је честом изменом правних ставова, не само по овом питању, унео одређене проблеме и несигурности. Али, какве ће се пресуде убудуће доносити ми то још не знамо. УО Адвокатске коморе Чачак је издао саопштење да се противи свакој злоупотреби наше организације у било које сврхе које немају везе са општим интересима чланства", рекао је Алексић, поводом протеста адвоката.

Kаже да „не можемо да уведемо чланство у обуставу рада, а заборавимо да смо у сложеној ситуацији у друштву када је у питању ковид, када смо до пре неколико месеци добијали помоћ од државе итд.", додао је он.

Наводи и да се Скупштина Адвокатске коморе Чачак великом већином гласова успротивила обустави рада, тј. штрајку на начин како се обавља.

По његовим речима, читав проблем јесте генерисао став Врховног касационог суда од 16. септембра ове године.

„То су предмети тзв. масовних банкарских спорова, у вези накнада за обраду кредита. У претходне две-три године судови су махом усвајали тужбе које су биле подношене против банака за ту врсту трошкова које су банке обрачунавале корисницима кредита", објашњава он и додаје да је проблем ескалирао јер је у судовима присутан велики број тих предмета.

Досад је пресуђено за око 30.000, готово све у корист грађана, истиче Алексић.

„Адвокати који се тиме баве тумаче да би применом измењеног става ВKС могло да дође до масовног одбијања тужбених захтева и да се тиме промени судска пракса", објаснио је проблематику случаја Алексић.

Ипак, како каже, не зна се за даље какве ће пресуде бити доношене, а огроман проблем је што се адвокатура у Србији први пут сусреће са озбиљним сукобом са највишом инстанцом судске власти, "који укључује и уличне протесте."

„Ово се преточило у спонтане или у више-мање организоване протесте, укључујући и оне уличне, мимо одлука надлежних органа Адвокатске коморе Србије и регионалних комора. На улици није место адвокатима да демонстрирају своје незадовољство", навео је он.

Алексић је рекао и да је, примера ради, само један адвокат из Kрушевца имао 9.832 предмета пред Судом у Новом Саду те да је против њега подигнуто пет дисциплинских оптужница због кршења кодекса професионалне етике.

„То је пример недопуштеног начина стицања клијената", упозорио је он, додајући да је чачанска комора дала мишљење о таквим адвокатима који су клијенте стицали на такав начин.
Зашто су адвокати ступили у тоталну обуставу рада за дане 20. 10. 2021. и 21. 10. 2021?

Разлог је, за оне који су данас и сутра у штрајку, јасан.

Они истичу да су у протекле четири године грађани, као клијенти банака, покренули спорове пред судовима у Србији са вером да ће повратити свој „незаконито одузет новац од стране банака", за шта им је, као ветар у леђа "послужио" Врховни касациони суд, на начин што је најпре у току 2018. године заузео правни став да банке морају да докажу да су постојали трошкови обраде кредита, тачније да докажу да је банка имала стварне трошкове и, с тим у вези, образложи структуру тих трошкова.

Управо, даље наводе они који су у штрајку, на основу оваквог става ВKС, грађани су се осмелили да поднесу тужбе против банака и, према до сада расположивим информацијама, пред судовима у Србији води се око 300.000 спорова против банака.

Kажу и да је, након више десетина хиљада пресуда у корист грађана, тај исти Суд, "без икаквог ваљаног разлога", и, како тврде, противно Уставу Србије, донео свој "допуњен" став.

„Оваквим поступањем, створена је правна несигурност која може довести до потпуног краха правосудног система и правне државе какву смо до сада познавали", рекли су незадовољни адвокати.

Да ли је све баш тако? Јесу ли адвокати заинтересовани само за грађане или се плаше за себе и своје финансијске интересе које настоје да бране и штрајком?

На одговор ћемо чекати још неко време.

ГЗС/РИНА