да му свирају „Марш на Дрину”, машући националним барјаком одевен у неко похабано руво, са гуменим чизмама на ногама. Њему уз раме испред тек саграђене куће у Остри под Буковиком стајао је градоначелник Чачка, Милун Тодоровић, те умолио трубаче оркестра „Етно арт” из Коштунића да затим почну слављеничку - „Ова кућа пуна среће...”

Милун Тодоровић уручио кључ Перовићу од нове куће,  фото: ГЗС

Окућио се један српски јунак и тешки сиромашак, што годинама са укућанима живи од наднице и земљорадње, која често зависи од милости небеске. Српски јунак са кошара раширених руку дочекао је најугледније званице из свог, чачанског човечанства. Миленка Костића који му је пролетос купио трактор, Богдана Пејића власника „Е – куће” из Мрчајеваца у чијим погонима је изграђено ново станиште Перовића, и бројне привреднике који су помогли ову честиту пружену руку, Драгана Чакаревића, Драгана Јовића, Слободана Спасовића, Драгана Стефановића...

Срђан Гашић, фото: ГЗС

„Моје срце данас је пуно среће јер је Зоран овакву радост одавно заслужио. Од малих ногу био је у надници а младост провео на бојишту одакле се вратио са 17 рана. Ни тада није тражио ничију помоћ јер је сматрао да је то била његова дужност. Наставио је да се мучи, ради и благодарећи добрим људима који су чули за његову невољу, све његове жеље и молитве услишене су. Ја сам са Зораном и његовима овде била скоро сваког дана и знам какав им је живот. Хвала свим доброчинитељима, а Зоран ће то знати добрим да врати”,  рекла је за Глас западне Србије Марина Петровић из Горњег Милановца, рођака Зоранова.

Марина Петровић, фото: ГЗС

У ово електронско доба, све су земље мале, те и Србија. Дан после прилога на Првој тв о Зорану Перовићу, у Чачак се јавио Срђан Гашић из Крушевца, који за Перовиће до тада никад није чуо, поручио је да одмах долази у Остру и понудио помоћ каква се од њега затражи. И одржао реч, па се појавио и данас у Остри, стојећи са својим друговима на тераси и не захтевајући никакву посебну част.

Миленко Костић, фото: ГЗС

Ово је Србија која се воли.

ГЗС/ РИНА