На иностраном тражишту велика потражња сушене српске шљиве 



 
На иностраном тражишту велика потражња сушене српске шљиве
19.04.2021 | 0 коментар(а)



Топола – Иако је корона вирус десетковао поједине секторе, пољопривреда
Фото: РИНА

је у тешкој 2020. години доживела свој процват.
Извоз сушене шљиве из Србије за 1,3 милиона евра је већи него у 2019. и износио је осам милиона евра.

Перспективу у производњи, а затим сушењу шљива видела је и породица Ђорђевић из села Горња Трнава код Тополе и како кажу, то им је сигуран извор прихода.

„Сува шљива се пакује у амбалажу од пет, десет килограма или мање, зависно од потражње, продајемо на кванташу углавном. Цена је солидна, налазимо се у томе. Сува шљива је далеко скупља од свеже, зараде има зависно од године до године, није потражња увек иста. За извоз је цена од 1,8 евра по килограму и то је солидна цена, најтраженија је у Француској, али интересовање за суву шљиву проширило се и на руско тржиште, што нама прерађивачима додатно доноси сигурнији и бољи пласман“, рекао је за РИНУ, Марко Ђорђевић.

Ђорђевићи под шљивом имају осам хектара, половину рода продају у свежем а остатак у сушеном стању. Најбоља се показала сорта стенлеј, јер има доста шећера. Како се посао развијао, проширили су своје капацитете и направили хладњачу од пет тона.

„Морали смо да се супротставимо тржишту, које је све захтевније, свежа шљива не може да нам донесе зараду, тек смо ту негде да покријемо део уложеног, док сушена шљива има солидну цену. Заокружили смо производњу на нашем имању и задовољни смо, јер од нашег рада живи наша петочлана породица“, изјавио је Слободан Ђурђевић.

Процес сушења шљиве траје од 24 до 28 сати, суши се на топлом ваздуху и струји, температура сушења је до 80 степени.

„Напоран је посао јер се мора водити рачуна о сваком детаљу, шљива не сме да се пресуши, то је скупа роба, мораш бити јако одговоран. Кад почне да се суши дежура се док се не заврши. Добра дрва и добра воља и шљива мора да ваља“, рекао је Марко.

У процес прераде шљиве на породичном имању су укључени сви, а Слободанови наследници, синови Марко и Иван одлучили су да остану на имању и живе управо од пољопривреде.

 

 

 

 


ГЗС / РИНА

 







Пошаљите ову вест Вашим пријатељима!
ovde slika


suve sljive prerada topola

Оставите коментар

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, шовинистичке или претеће поруке неће бити објављени. Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одржавају ставове Гласа Западне Србије.

Ваше име:
Ваш коментар:

Спам заштита:

 

Коментари посетилаца (0)

Вест нема коментара.
Будите први који ће коментарисати ову вест!


 









 


 

© Глас Западне Србије
Жупана Страцимира 9/1, Чачаk
060 5000 150, 032 347 001

Импресум

Статистика сајта:
Прес: 130.108.324 посета
Тренутно на сајту: 170 посетилац(a)