на природни гас, дрво или угаљ, јер би се цена грејања за шест месеци за стан од 60 квадратних метара уз ове енергенте кретала између 43.000 и 49.000 динара

Нешто је скупље грејати се на струју, односно на термоакумулациону (ТА) пећ, што би, уколико би се пећ пунила само ноћу, када је јефтинија струја, за пола године по садашњим ценама изнело око 55.000 динара.

Уколико би се ТА пећ допуњавала и дању по неколико сати, то би сезонску цену грејања повећало за чак око 40 одсто, па би износила око 79.000 динара.

Знатно скупље од грејања на струју уз помоћ ТА пећи, јесте етажно грејање на струју, које се сада често уграђује у новим зградама.

Оно подразумева да сваки стан има свој мали систем за грејање, односно котао, цеви и радијаторе, а грејање стана од 60 квадрата на овај начин, где се струја по јефтинијој тарифи може слабо искористити, могло би шестомесечни рачун да изгура на чак 140.000 динара.

Слична сума важи и за лож уље, које се ећ ретко користи, али будући да је цена нафте сада веома променљива и склона скоковима, тешко је предвидети колико би грејање могло износити у месецима који следе.

Последњих година и код нас је све популарније грејање на пелет, а мерено његовом садашњом ценом, пола године грејања овим енергентом за стан од 60 метара квадратних би износило око 70.000 динара.

Старо добро даљинско грејање било би исплативо када би се садашња цена плаћала само за време грејне сезоне, јер би домаћинство које живи у стану од 60 квадрата, имало пола године топао стан за око 42.000 динара.

Међутим, будући да се даљинско грејање плаћа током свих 12 месеци, онда пола године грејања стана поменуте квадратуре кошта дупло више, око 84.000 динара.

Сматра се да се у Србији око 40 одсто становништва греје на чврсти огрев.

ГЗС/Танјуг