мр Бранко Танасковић из чачанске Пољопривредне саветодавне
стручне службе. Према његовим речима, просечна производња овог воћа у Србији је
око 27.000 тона на око 1,9 милиона родних стабала (око 14,5 кг по стаблу).
Турска је водећи светски произвођач која поседује око 14 пута већи род- око
380.000 тона. "На територији Града Чачка под засадима трешње
је око 17 хектара, а овом производњом бави се релативно мали број воћара (као
допунском делатношћу) у селима Миоковци, Трнава, Липница", наводи он.
Ова воћна врста је, како каже, веома перспективна и једна
од најисплативијих. Значајно су мања улагања (у поређењу са јабучастим
врстама), засади нису толико захтевни за профитабилан род, и сама нега, ако се
изузме период бербе, не захтева много ручног рада, док сам профит у пласману
квалитетних плодова је итекако значајан. Условљен добрим овогодишњим родом,
нешто ситнијим плодовима чија су стабла у великом броју преродила и прилично
неповољном, кишовитом периоду у време најинтензивније бербе, пласман на
“велико” из прве декаде јуна од 110 до 120, ретко 130 динара по килограму
стагнирао је до 100, а у неким местима и 90 дин, нагласио је Танасковић.
Иако, према његовом мишљењу, кишни период у великој
мери отежава операције бербе, паковања и транспорта плодова, посебно утиче на
квалитет и квантитет овогодишњег приноса родних стабала, генерално узевши ,
сама родност и принос овог воћа је значајно боља од прошле године. "Све више воћара у чачанском крају одлучује се да
прошири своју производњу овом исплативом врстом. Ово је и очекивано у воћарском
бизнису када се сагледа стални тренд повећања тражње и интересовања страних
тржишта и купаца за свежим плодовима, што потврђује значајно већи проценат
продатих садница трешње код расадничара последњих година, тако да је ова врста
у осетној експанзији и на подручју Чачка", нагласио је он. Новији засади су, углавном, према његовим речима са новијим
сортиментом и савременијом технологијом гајења. Поред хладног и кишовитог времена у фено фази цветања
проблем могу представљати појединих година и значајно високе температуре у овом
периоду, које итекако ометају репродуктивни процес у овој фази. Самим тим
погодније су сорте које су прилагођеније на овакве топлотне услове, додаје
Танасковић.
Данашње тржиште може задовољити сортимент са продуженом
сезоном бербе трешње, натпросечном крупноћом плодова високог квалитета,
атрактивног изгледа и добре обојености, као и транспортабилности плодова до
удаљенијих дестинација. То се може постићи само напреднијом агро – помотехником
и прилагођавањем адекватне структуре сортимента. За то су све актуелније нове,
интродуковане сорте, познијег времена сазревања ( као што су кордиа, регина,
карина, сумит) са крупним, тамноцрвеним, атрактивним плодовима који мање
пуцају), као и, у пракси доказане: њу стар, сунбурст, бурлат и друге, закључио
је Танасковић.
ГЛАС
ЗАПАДНЕ СРБИЈЕ