чути из сваког угла ове варошице, што због традиционалних специјалитета по којима је Сабор препознатљив, преноси РИНА.
Током ове манифестације страда читав контигент прасића и јагњића, али сада се на ражњу нашао ни мање ни и више него један во и то га пече жена. Сања Николић из Смедеревске Паланке уз оца је почела да се бави угоститељством, а њихови специјалитети могу се пробати на скоро свим манифестацијама у Србији. Ипак, во тежак пола тоне посебна је прича.

Фото: РИНА

Сви који га пробају кажу да им је то после омиљено печење. Тешко га је ставити на ражањ, али зато сваки труд вреди. Да би се испекао потребно је око 12 сати. Ту поред њега имамо и спреман сафт, кромпир и печурке. Док се пече додајемо лук и шаргарепу, да месо има посебан укус у мирис", каже она. 

Сања је једина жена у Србији која пече вола, каже да је у почетку било зачуђених погледа али да се са свим предрасудама успешно изборила.

"Сваке године имамо своје сталне муштерије које увек долазе код нас да једу месо од печеног вола. У почетку није било лако, јер треба испећи толико меса али сам све кулинарске тајне брзо усавршила. Види се кад је месо готово, сочно и спремно за сервирање", каже Сања.

Порција овог деликатеса мало је скупља од порције свињског или јагњећег печења, али они који га пробају кажу да вреди сваки динар. 

РИНА / ГЗС