Ере још нико надмудрио није: Њихов хумор погађа право у мету 



 

Ере још нико надмудрио није: Њихов хумор погађа право у мету
22.08.2019 07:51 | 0 коментар(а)



Ужице – Кад свратите у град на Ђетињи морате бити припремљени да ће се на ваш рачун нашалити чим вас угледају.
Ерски хумор уписан је на Листу нематеријалног културног наслеђa у Србији, фото: РИНА

Разлога за љутњу нема, јер то је у духу становништва овог краја. У бритак језик Ужичана уверили су се сви, а легендарни Ера у својим авантурама надмурио је и много ученије људе. Та врцавост и духовитост укорењена је на овом поднебљу и тако је остало да дана даншњег.

Слободан Симић је психијатар, дуги низ година живи у Београду, али задржао је ужички нагласак и – ужички смисао за хумор.

“То је у традицији овог краја. Ужичани брзо размишљају и уједу вас док сте трепнули. Волимо онај искрени зезаторски хумор, на туђи, али и на свој рачун. Захваљујући таквој природи хумор је прешао у афоризам. Ерски афористичари надалеко су познати, то је све до климе”, каже Симић уз осмех.

Нема те седељке и тог дружења у Ужицу на којима се не направи и понека шала на рачун политичара.

“Сишли су са планине, али са власти неће никада”, “Политичари се опредељују за левичаре и десничаре – у зависности која страна мозга им ради”, само су неки од афоризама.

Ерске приче обојене хумором, досетљивошћу и мудрошћу баве се и важним друштвеним темама, проблемима о којима се неретко ћути као и промоцијом правилних друштвених вредности.

“Отуђили смо се од природе, отуђили смо се једни од других, живимо виртуелно. Кроз афоризме покушавамо људима да скренемо пажњу”, рекла је једина жена афористичар у Ужицу, Лела Милосављевић.

Ова медицинска сестра својим шалама и досеткама уме да насмеје цео колектив и каже да жене итекако могу да стану раме уз раме са мушкарцима кад је писање афоризама у питању.

“Брак је као Снешко Белић, све се истопи осим шерпе”, само је један од афоризама које је написала Лела.

Бројни познати афористичари, попут Рада Јовановића, освојили су сцену својом бритком духовитошћу. Феноменом ерског хумора бавили су се разни научни радници, анегдоте из овог краја препричаване су по целом свету, а 18 јула. 2012. године ерски хумор уписан је на Листу нематеријалног културног наслеђа Републике Србије.

Уз ужичке афоризме започет је и јубиларни,пети по реду Међунардони фестивал природе и традиције “Жестивал”, на којем се представљају наши национлани производи – од ракије до комплет лепиње, а све зачињено ерским форама.

“Специфичан хумор је оно по чему смо препознатљиви. Жестивал је разгледница нашег града и све оно што нас осликава трудимо се да презентујемо. Ове године манифестација траје шест дана и успели смо да обухватимо све”, рекао је Бранислав Митровић, председик Организационог одбора и председник Скупштине града Ужица и додаје како је настала идеја за један овакав фестивал који окупља посетиоце из целог региона.

“Наш познати Ужичанин, Тома Наумовић, је давне 1892. године у Копенхагену освојио златну медаљу са својом клековачом, па смо сматрали да се у нама дефинитивно крије таленат за прављење љуте капљице. Ове године се пријавило 135 произвођача и жири је био на тешким мукама да изаберу најбоље, а ко је освојио награду сазнаћемо у недељу”, рекао је Митровић.

Из године у годину, све је теже добити место на штанду “Жестивала”. Произвођачи стижу из свих крајева Србије, али и суседних земаља.

“Фестивал има и свој пословни карактер, јер се трудимо да на овај начин спојимо произвођаче са купцима и тако им отворимо врата за успешније пословање”, каже Митровић.

 

РИНА











Пошаљите ову вест Вашим пријатељима!
ovde slika


Оставите коментар

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, шовинистичке или претеће поруке неће бити објављени. Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одржавају ставове Гласа Западне Србије.

Ваше име:
Ваш коментар:

Спам заштита:

 

Коментари посетилаца (0)

Вест нема коментара.
Будите први који ће коментарисати ову вест!


 



























 


 

© Глас Западне Србије
Жупана Страцимира 9/1, Чачаk
060 5000 150, 032 347 001

Импресум

Статистика сајта:
Прес: 71.538.814 посета
Тренутно на сајту: 92 посетилац(a)