Он
има 6,5 хектара воћњака у Бањици на подвису
Јелице, а свих 50 кошница са пчелињим
друштвима држи на само десет метара од
куће, усред засада крушака и шљива које
редовно прска и сада у време цвета, али
само средствима нешкодљивим по пчеле.
-
Прскање обављам у вечерњим сатима или
током ноћи, јер је доказано да то има
вешеструку предност. Пчеле су у то доба
у кошницама, дакле заштићене од тровања,
док је искоришћеност препарата неупоредиво
већа него дању – каже др Стаменковић
за „Политику”.
Он
наводи да су по дану, при температури
од 22 до 30 степени, веома изражени губици
у заштитним препаратима, јер на путу од
излазне дизне на прскалици до цвета или
листа воћке испари од 20 до 40 процената.
Такође, по дану 5 до 10 одсто количине
препарата оде низ ветар, који заноси
честице ако дува брже од метар и по у
секунди.
-
Ни једно ни друго ноћу се не догађа.
Поред тога, капи перпарата ноћу остају
на затвореним цветовима маслачка рецимо,
и кад их биљка ујутро отвори оне се
задржавају на полеђини, па пчеле безбедно
слећу на цветове и узимају нектар и
поленов прах.
Крушке
и шљиве управо су сада у пуном цвету, за
неколико дана очекује се цветање јабука,
затим су на реду дуње и остале воћне
врсте. Мислећи на своје воћке, власници
плантажа морају имати на уму и становнике
кошница и правило да, у време цветања,
за прскање никако не користе препарате
који су отровни по пчеле, односно
инсектициде.
Стаменковић
подсећа да су пчеле најкориснија бића
на свету и у опрашивању воћака обаве 80
одсто посла. Без опрашивања пчелама
принос јабука пада 30, јагода 35, вишања
40, шљива 42, малина 45 одсто.
-
Многи научници високог ранга тврде да
би, без пчела, човечанство за следећих
десет или двадесет година остало без
хране и једноставно ишчезло. Тамо где
нема пчела нема високих приноса, обојених
плодова јабуке и правилних плодова
малине. У скоро свим западним земљама
пчелари изнајмљују своја друштва
воћарима ради подизања приноса и за то
добијају накнаду, а никоме не пада на
памет да потрује пчеле. У САД, рецимо,
воћари пчеларима за опрашивање плаћају
од 5 – 12 долара по кошници довезеној
међу јагоде вишње и јабуке, а чак 250
долара за бадеме. На Новом Зеланду
опрашивање воћа плаћа се 150 долара по
кошници, у Јапану 90 долара, у Холандији
50 гулдена...
Међу
професоровим кошницама затекли смо
Драгана Ћендића из суседног Рајца. Дошао
је као испомоћ у пчелињаку јер свој више
нема, пошто је прошле године, због земљака
који су воће у цвету прскали инсектицидима,
изгубио свих 25 друштава.
-
Потрован ми је цео пчелињак и сада
упозоравам воћаре да је прскање
инсектицидима у време цвета строго
забрањено. Овог пролећа имам само три
друштва, два добијена од професора
Стаменковића и једно од Бранка Максимовића
из Рајца – каже нам Драган Ћендић.
Иначе,
по Закону о средствима за заштиту биља
казна за третирање инсектицидима у
цветању, за физичко лице, износи од
35.000 до 50.000 динара, за предузетнике од
300.000 до 500.000, а за правна лица од 500.000 до
1.000.000 динара. Пољопривредник је сада
апсолутно одговоран ако отрује пчеле
прскањем отровним средствима у цветању,
па за то плаћа велику накнаду тоталне
штете пчелару, и до 30.000 динара по кошници.
Г.
Оташевић
