Како су Нешковићи прешли пут од штале и 100 пилића до фарме и органског малињака 


U Srbiji danas oblačno, mestimično kiša              Razlog havarije je obrušavanje zemlje, evo do kada će biti rešen problem sa vodom u Aveniji              Sutra Forum poslodavaca u Čačku, 10. maja u Gornjem Milanovcu             

 
Како су Нешковићи прешли пут од штале и 100 пилића до фарме и органског малињака
Trenutno na sajtu: 470       |       Podeli:
05.07.2019 | 0 коментар(а)



Бајина Башта - Трновит пут, трновитији од свих њихових 11.200 садница малине заједно, са којих увелико ових дана убиру плодове свог рада,

прошли су супружници Нешковић из Бесеровине код Бајине Баште.

Пре 13 година, када су се венчали, Слободанка и Данко имали су веома мало. Издржавали су се од његове, скромне чиновничке плате у општини Бајина Башта и њеног ситног ћара од узгоја пилића.

- Живели смо као подстанари, а годинама нисмо смели да се усудимо да рађамо децу. Нисмо имали од чега да их подижемо - прича Слободанка Нешковић.

И то мало што су имали било је много спрам онога што је Данко имао као дечак. Снежанини родитељи нису били сиротиња. Могли су да јој пруже за пристојан живот, али она је хтела да живи од својих 10 прстију. Радила је у једној продавници и студирала Вишу економску школу у Ваљеву. „И да завршим студије", размишљала је, „у најбољем случају завршићу као трговац."

„У овчијој штали од 25 квадрата почела сам производњу пилића. Кренула сам са 100 комада. Родитељима је то тешко пало, желели су да им ћерка буде економиста", прича Снежана.

После година грчевите борбе успели су Нешковићи да продишу. Производњу у живинарнику су удесетостручили. Данко је радио у Бајиној Башти и по завршетку радног времена одмах јурио у Бесеровину на имање. Кад је 2.000 пилића пијукало у њиховом живинарнику знали су да је муци дошао крај. Тескобну шталу заменили су новим објектом и у њему направили фарму пилића.

А онда су, као шлаг на торту њиховог животног преокрета, 2010. добили ћерку, две године касније и другу. Подстанарске муке решили су се 2013.

Доласком великих трговинских ланаца у Бајину Башту смањила се тражња за њиховим пилићима, па су Нешковићи размишљали шта и како даље. Одлучили су се за производњу малине на Снежанино инсистирање. Данко је био против, страховао је да сами не могу постићи све.

„Купили смо хектар плаца на идеалних 500 метара надморске висине и на њему посадили 56 ари малине. Све нас је коштало око 23.000 евра, с тим што је земља у том трошковнику била најјефтинија. Довели смо воду, струју, увели наводњавање кап по кап, набавили сертификоване саднице", причају Нешковићи.

Одлучили су се на производњу органске малине. Цена јој је 30 одсто већа од конвенционалне. Први род донела им је 2017. када су убрали 12 тона, наредни им је донео 14 тона приноса.

„Имала сам искуства у малинарству јер моји родители ово воће гаје од 1998. Органска малина није много захтевна, само тражи мало више озбиљности. Треба јој више заштите, али препаратима на биљној бази. Ове године јој је цена 170 динара", прича нам Снежана.

Глава је куће што се тиче организације посла на имању. Ваља јој ових дана брати, спремати оброке берачима, притом не запоставити ни ћерке ни фарму пилића. Једино о чему не мисли је да заврши Вишу економску.

„Диплому не бих могла да уновчим, а из Бесеровине ми се, искрено, у град не иде. Имам дивну породицу, посао, имање", оста да набраја Снежана.

Уврштена је међу добитнике општинских признања поводом дана Бајине Баште. Цене општинари што је Снежана највећи произвођач органске малине у читавом крају. То на признању неће писати, али цене Снежану и Данка јер су постали своји на своме.

ГЗС/Блиц, Владимир Лојаница




PODELI:










Пошаљите ову вест Вашим пријатељима!
ovde slika


Оставите коментар

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, шовинистичке или претеће поруке неће бити објављени. Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одржавају ставове Гласа Западне Србије.

Ваше име:
Ваш коментар:

Спам заштита:

 

Коментари посетилаца (0)

Вест нема коментара.
Будите први који ће коментарисати ову вест!


 















 


 

© Глас Западне Србије
Жупана Страцимира 9/1, Чачаk
032 347 001
redakcija@glaszapadnesrbije.rs

Импресум

Статистика сајта:
Прес: 157.825.514 посета
Тренутно на сајту: 471 посетилац(a)