када се политика учила у Крушевачкој школи а усавршавала у Кумровцу. Од моћне комунистичке партије остали су обриси, док су другарице и другови преко ноћи постали госпођа и господина. Брзо се изгубило комунистичко милионско чланство и само ретки још увек верују у идеологију братства и јединства.

Душанка Чолић једна од ученица Крушевачке политичке школе, рекла је да јој је то време било најлепште.

„Имала сам слободу, плату и посао и друго је време било, сада немамо ништа. Искрено мислим да данс ако нисте у партији, не можешт ништа. Тада је партија примала само најбоље раднике”, казале је она.

У политичку школу су их слале основне организације из фирме или места, и бирали су се само најбољи и најугледнији чланови.

Идеју, да се окупљају сваке године нису могли да испуне. Прву прославу су организовали после 20 година, касније за 25. Једном су се састали у Александровцу, а сада 40 година матуре прослављају у Чачку.

„Били смо четврта генерација полазника Регионалне политичке школе у Крушевцу. Сви полазници краљевачког региона, који је тада имао 15 општина, били су смештени у Крушевцу у једној згради са новим гарсоњерама, фантастичан смештај. Шест месеци незаборавних дана, толико је трајала школа. Предавања су била везана за марксизам, лењинизам а у циљу да се едукујемо и да постанемо образовани секретари основних организација Савеза комуниста и Радничког савета. Све нам је било плаћено, фирме које су нас делегирале да будемо полазници су нас плаћале. Бирани смо према угледу, пожртвовању, раду”, рекла је Момира Раца Џоковић из Чачка.

Раца је још током студија била примљена у Савез комуниста и иза себе имали три радне акције.

Нису сви могли да дођу да са својим некада партијским друговима прославе матуру, као на пример јако угледан члан Радина Остојић која је била и носилац штафете младости. Али су присуствовали: Раденко Марјановић из Бруса, Гвозден Радовановић из Александровца, Ранко Поповић из Подунаваца, Миломир Ивановић из Горњег Милановца, Стево Шишовић из Гојне Горе, Милољуб Кузмановић из Мрчајеваца, Сретен Аврамовић из Пријевора, Славиша Милићевић из Крушевца, Зоран Попадић из Краљева звани Квиско, Драгољуб Ћубовић из Чачка, Зорка Јовановић из Краљева, Харум Чолаковић из Тутина, Момчило Павловић из Крушевца, Вера Милетић из Подунаваца, Лена Топаловић из Чачка, Душанка Чолић из Бруса, Мирослав Топаловић из Врњачке Бање и још десетак коју су се касније прикључили на вечери.

Зорка Јовановић као најбоља из генерације упућена је у Политичку школу у Кумровцу.

„Морам признати да сам и тада више веровала вишепартијском систему, али сам мислила да када се он уведе да ће једна другој бити контрола”, каже Зорка.

Гвозден Радовановић истиче да их је за едукацију бирао колектив.

„Предложиле су ме колеге са радног места. Ја сам са места радника за машином, металостругар, отишао да будем секретар комитета. четири године је то трајало толики је био мандат, и са места секретара сам се вратио на струг на старо радно место. Замисли ту ситуацију данас, а имао сам вишу школу. Принцип је био да они који оду морају да се врате на своја радна места и ја сам то поштовао, и нисам био једини, држао смо се принципа којих данас нажалост нема”, казао је Радовановић.

Стево Шишовић је Гојногорац и члан Савеза комуниста, њега је предложила организација из места.

„Из општине Горњи Милавноац ишло нас четворо. Био сам поштен, радан. Деда ми је био четник, било ми је криво зашто Срби убијају Србе, и ради тога сам отишао у комунисте. Ова школа ме је научила и да мислим и да размишљам и данас стојим иза свега тога”, рекао је Шишовић.

Душанка Чолић радила је у фабрици трикотаже у Брусу и као најбољи радник шеф је је предложио да иде у Политичку школу.

„Тада сам већ била удата и имала сина од 2,5 године. Викендом сам се враћала кући. Када сам се вратила у фабрику наставила сам свој рад у производњи, али сам била представник СКЈ где је било 500 радника, док је укупно наша фирма бројала 900”, истакла је Чолић.

Партија је имала јасна правила понашања, а за оне које су скренули са Титовог пута предузимане су оштре мере.

Тако је Душанка Чолић из Савеза морала да искључи колегу јер се венчао са женом у цркви.

„Морала сам да сазовем састанак и већина је гласала и искључили смо га, једногласна је одлука. Дошла је директива из Комитета, нису дозвољавали пуно да се иде по црквама. Ја сам свој старије дете крстила у кући дошао је поп, а кћерку су кумови са мојим родитељима отишли и крстили је. Тада ми то није сметало, касније кроз живот сам увидела другачије”, казале је Чолић.

Иначе, Регионалне политичка школа СКС Краљево (са седиштем у Крушевцу) била је образовна установа која је едуковала чланове за кадрове Савеза комуниста Југославије, а најбољи кандидати су после били упућивани у Пословну школу у Кумровцу.

Прилог је емитован у емисији Нећете веровати на Првој ТВ