кроз чувену варошицу свирајући своје арије и та будилица прилагођена је времену и условима стања које због вируса није редовно. Због тога је, овогодишњи, 60. Сабор отказан, први пут у дуговеком трајању највећег окупљања у Србији, али опет има потребне симболике у овом догађају.
И први Сабор, одржан управо на Покров пресвете Богородице, 14. октобра 1961. у порти месне Цркве Светог Архангела Гаврила, окупио је такође само четири оркестр, али тада су у препуном дворишту храма свирали само Драгачевци из околних села.
- Сутра ћемо поштовати све норме прописане за овакво стање у друштву, почев од броја окупљених па до заштитних мера. После будулице, у 10 сати на саборски јарбол код споменика трубачу биће подигнута застава Драгачевског сабора, и ту част даћемо Драгану Јовановићу Лафу, који је са својим оркестром из Дљина победио управо на првом Сабору, пре скоро шест деценија – каже за Глас западне Србије Миливоје Доловић, председник општине Лучани и челник Саборског одбора.

Проф. др Драган Станић и Матија Бећковић, фото: фејсбук, ГЗС

Он вели да ће иза тога уследити заседање Одбора, па додела повеља Културно – просветне заједнице Србије и у 15 сати пригодан програм испред Центра за културу у варошици.
Некако паралелно, Културно – просветна заједница Србије иновосоновано Удружење трубача наше Рапублике приредиће низ догађаја по свом схватању: парастос умрслим трубачима, оснивачима и осталим саборашима (11.30), изложбу радова самоуких драгачевских сликара и вајара (12), представиће монографију „Шездесет година Драгачевског сабора трубача у Гучи чији су аутори Никола Ника Стојић, Радован М. Маринковић, Јовиша М. Славковић и Зоран Маринковић.

Затим ће повеље КПЗ Србије, по заслузи, да буду уручене Николи Стојићу и Станојли Јовановић, оснивачима Сабора, Драгану Јовановићу, Предрагу Броћићу Дачу, најчувенијем крчмару овог краја и Цркви Светог Архангела Гаврила.
То би, ето, био преглед најважнијих догађаја на сутрашњем, ако се тако може казати, 59,5 Сабору трубача у Гучи.

Овде није конац списку новости о Сабору.
Општинско веће Лучана, наиме, недавно је образовало нови уметнички савет Културног центра у Гучи, на чијем је челу Живорад Ајдачић, редитељ и књижевник, заменик је академик Матија Бећковић а чланови Милојко Калосеровић (песник), Љиљана Ковачевић (академски сликар) и Драгиша Гавриловић (кореограф). На истом заседању образован је и нови програмски савет Културног центра. На челу је професор др Драган Станић, председник Матице српске, алијас Иван Негришорац, песник који делом вуче корене из Негришора у Драгачеву, заменик председника јесте Миљана Капларевић, а чланови Ивана Стојановић (економиста), Снежана Шапоња Ашанин (етнолог) и Јелена Јоковић (етномузиколог).

Затварање Сабора трубача

Челници уметничког савета недавно су заседали са домаћинима које је предводио Миливоје Доловић и ево шта је о будућности највећег српског сабора за Глас западне Србије рекао Живорад Жика Ајдачић:
- Драгачевски сабор мора да има своју изворну концепцију, не може бити ни комерцијални ни вашарски већ културни догађај, искључиво са обележјима трубачке музике и националне традиције и стваралаштва. И може да траје највише четири дана, све остало је окретање леђа Сабору који је давно постао не само српске, већ и светска адреса.
ГЗС