Сличан сценарио применио је у чачанском Дому културе где је начинио огроман новчани дуг а затим нестао. Наиме на дан 10.10. 2019. његова фирма „Јутро продакшн” дугује овој установи укупно 877.300 динара.

Марковић је са Домом културе склопио уговор у име предузећа ,,Јутро продакшн“, које је у блокади већ 1.655 дана, о изнајмљивању пословног простора. То предузеће преварило је и покојног Андрију Бајића, познатог Чачанина, према коме је дуг за штампарске услуге одавно прешао 2 милиона рсд. Бајић је преминуо 2017. али није успео да наплати свој рад иако је имао судску пресуду. Извршитељи који су покушали наплату нису у поменутом Марковићевом предузећу затекли ништа сем две тастатуре и 4 метра летве, стоји у записнику извршитеља.

Марковић на своје лично име не поседује никакву имовину, јер је сва преведена на трећу супругу, Биљану Јованић Марковић, са којом се развео, фиктивно или стварно ко то зна.

Истовремено, Стојан Марковић послује са другим предузећем „Озон медија” у којем је директор Небојша Јовановић.

Има ли ко да заустави преваранте?

Није јасно због чега Град Чачак не реагује на овакве преваре, већ је недавно на конкурсу доделило новчани износ од 600.000 динара „Озон пресу” чији је власник Стојан Марковић са другим предузећем оштетио Град за 877,300 динара. Невероватно је да је из државне касе добио 1,2 милиона (10.000 евра) за пројекте , међу којима је и пројекат за Радио Озон који је због дугова предузећа „Јутро продакшн” био два пута на добошу.

Против Марковића је, иначе, раније вођен кривични поступак због крађе хуманитарне нафте у време када је био директор Дома културе.

Стојан Марковић осуђен је, поред тога, да плати 200.000 динара др Кости Милошевићу због увреда и неистина изнетих у својим медијима, али је и то разним манипулацијама успео да избегне, тврдећи да не дугује он него његово предузеће, које је наравно гурнуо у блокаду.

Стојан Марковић је високи функционер НУНС - а и Локал преса, и члан Савета за штампу чија комисија одлучује, можете веровати, о Кодексу части новинара Србије.

ГЗС