На геополитички важном подручју вођен рат „свих против свих“ – муслиманске милиције, партизана, четника и армије Италије. Бројна документа о вођама и јединицама три домаће „војске“.
Хиљаду страница - аутор др Милутин Живковић Фото: ЗлатарИнфо
Промоција књиге "Стара Рашка под италијанском окупацијом 1941-1943.“ др Милутина Живковића (35), научног сарадника Институтa за савремену историју у Београду, заказана је за 12. октобар у Дому културе у Прибоју и сутрадан у Библиотеци у Новој Вароши.
Генерал Драгољуб Михаиловић на Златару, 1942. године Фото: (књига)
Вредно издање објавили су пролетос "Catena mundi" и Институт за савремену историју. Аутор је грађу прикупљао у Србији и иностранству у 20 архива и музеја, из 47 фондова и збирки. Истраживања сабрана у двотомну монографију од близу хиљаду страна, трајала су преко 10 година.
Стару Рашку окупирали су Немци злог пролећа 1941. године, убрзо су стигле јединице Независне државе Хрватске, а затим контролу територије у септембру 1941. године преузели Италијани. Сплетом разних војних и политичких дешавања овај геополитички старатешки важан простор нашао се на нишану или под влашћу четири војске.
– У Старој Рашкој је вођен рат „свих против свих“, у којем су страсти, мржња и наслеђена непријатељства играле значајнију улогу у односу на војну и политичку логику – истиче аутор и појашњава:
– Први у борбени строј ступају муслимани, организујући њихове милиције уз помоћ режима НДХ или власти „Велике Албаније“. Даље, као одјек устанка против окупатора у централној Србији и Црној Гори у лето и јесен 1941. године, настале су прве партизанске јединице. Одреди старорашких четника формирају се убрзо затим, делом из истог нуклеуса, а делом из нужде коју је наметала борба на два фронта – верском и идеолошком. Ове три „војске“ наткровљивала је окупациона армија Краљевине Италије.
Аутор подсећа да је италијанску империју на ово подручје привлачила потреба да се заокружи окупациону зону на Балкану. Архивска грађа казује да Италијани нису желели да умире вешевековни раскол изеђу старорашких Срба и муслимана. Бројна су и сведочанства ко је све распиривао ватру, подгрејавао верски рат и идеолошке сукобе и допринео жртвама, ликвидацијама, осветама, злочинима, пљачкама, згариштима...?
Живковић пред читаоце износи бројна документа, као и фотографије вођа и јединица три домаће „војске“, те податке о организаторима јаких снага, не случајно баш на овом простору. Пише, поред осталог, и о значајним биткама током две и по године и капитулацији Италије.
Верска и идеолошка трвења
Историчар млађе генерације, Живковић је рођен 1986. у Краљеву, завршио Филозофски факултет у Београду 2010. године, на коме је и докторирао код ментора професора др Љубодрага Димића, са темом „Санџак 1941-1943“.
У научно–истраживачком раду показао је интересовање за историју Другог светског рата у Србији, пре свега за простор Косова и Метохије и Рашке области (Санџака). Бавио се проучавањем аспирација и утицаја квинслиншких творевина Велике Албаније и Независне државе Хрватске на поменуте области, управном структуром италијанског и немачког окупационог система, односно друштвеном историјом и етничко – верским сукобима. Осим тога, бавио се и темама које се тичу послератне југословенске дипломатије, рада безбедносних служби непосредно после рата на простору Рашке области и уставним променама на Косову и Метохији средином 60–тих година.
ГЗС/ЗлатарИнфо
