Слатко као мед и лепи се за прсте: Овакво печење нисте пробали никада 



 


Слатко као мед и лепи се за прсте: Овакво печење нисте пробали никада
20.11.2022 | 0 коментар(а)



Топола – Сезона слава је већ у пуном јеку а незаобилазан деликатес на свакој трпези је печење. Неко га припрема на класичан и добро познат начин неко поручи па добије готово а Драган Јовановић из села

Загорица код Тополе отишао је корак даље и за своје купце припрема нешто несвакидашње. Како каже, воли да експериментише, прво је за своје потребе припремао разне комбинације укуса а онда је и све љубитеље слатко-сланих комбинација отишао корак даље и прасеће печење премазао медом.

„Печено прасе на ражњу премазано природним медом мислим да за сада не ради нико. Сасвим случајно сам дошао на идеју да то пробам. Волим да експериментишем кад је припрема хране у питању, често мешам укусе, комбинујем оно што није баш уобичајено. На пример, по некад једем кифлу са маком или еурокремом заједно са јогуртом. Тако сам дошао на идеју да приликом печења прасића комбинујем слатко слане укусе, прво сам комбиновао со и шећер али премазивање медом је дефинитивно нешто најбоље, о томе могу посведочити они који су пробали“, каже за ТопПрес Драган Јовановић.

Овај домаћин истиче да је прасеће печење премазано медом прави деликатес и да му све више купаца поручује управо овако припремљено печење. Он наглашава да је до сада пробао да печење припреми на разне начин, међутим ова комбинација је дефинитивно добитна.

„Укус и мирис печења је мало другачији, јако пријатан. Мед је задужен за ту сочну и хрскаву кожицу која се у овом случају дословце ‘лепи за прсте’ тако да је овако припремљено печење нешто ново и изузетно занимљива комбинација. Иначе, осим премазивање медом имам још пар занимљивих експеримената попут прасета пуњеног кајмаком, пуњеног качкаваљем и роштиљском кобасицом, димљеног па печеног прасета а најзаступљеније је ипак оно стандардно испечено“, открива Јовановић.

Драган се иначе годинама бави услужно припремом печења, сушењем меса, а у својим оборима узгаја свиње и то различите расе. Оне аутохтоне које се само још по негде узгајају код њега су доминантне и месо од тих раса је изузетно здраво.

„Имам моравку, ресавку, мангулицу, углавном користим максимално лепо време да оне буду у природи и да се хране што здравије. Наравно незаобилазна је употреба концентрата у њиховом почетном узрасту, али како одрастају у исхрану се уводи и остала храна која ће допринети квалитету меса. Ако држите свињу затворену и само је товите класичном храном месо неће бити истог квалитета као када се свиње крећу по природи и једу поврће, воће, роваре по воћњаку“, наглашава Драган.

Ове јесени цена живе ваге прасетине је прешла 300 динара и за прасе од око 30 килограма треба издвојити прилично новца али Драган истиче да домаћини за крсну славу никада не штеде и да за тај дан све мора да буде савршено.

„Килограм живе ваге прошле године био је 230, а сада се креће од 350 па све до 380 динара. Цене су скочиле због поскупљења хране за прасиће. Купцима јесте то много, јер за прасе од 30 килограма сада треба да издвоје неколико хиљада динара више новца него прошле године, али шта је ту је. Најбоље је прасе од 27 до 36 килограма, да је одрастало у што природнијим и чистијим условима јер ће од таквог прасета и месо бити укусно. Код нас у Шумадији за славу се припрема богата трпеза, да свега има и да буде што укусније, иако влада криза и све је поскупело за крсну славу мора да се има“, наглашава Јовановић.

За пар дана бројни Шумадинци прославиће и једну од најчешћих слава код Срба Аранђеловдан а Драган већ има поручено на десетине прасића за овај велики празник.

ГЗС/ ТопПрес







Пошаљите ову вест Вашим пријатељима!
ovde slika


PRASE MED

Оставите коментар

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, шовинистичке или претеће поруке неће бити објављени. Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одржавају ставове Гласа Западне Србије.

Ваше име:
Ваш коментар:

Спам заштита:

 

Коментари посетилаца (0)

Вест нема коментара.
Будите први који ће коментарисати ову вест!


 









 


 

© Глас Западне Србије
Жупана Страцимира 9/1, Чачаk
060 5000 150, 032 347 001

Импресум

Статистика сајта:
Прес: 134.250.026 посета
Тренутно на сајту: 155 посетилац(a)