Чишћење муља у језеру Међувршје: Од обећаног пројекта остао посланички мандат 



 
Чишћење муља у језеру Међувршје: Од обећаног пројекта остао посланички мандат
24.03.2016. 14:07 | 0 коментар(а)



Чачак - Муљ који се годинама таложи у вештачком језеру Међувршје у Овчарско - кабларској клисури знатно је утицао на плављење домаћинстава која се налазе у непосредној близини.



Истраживања су показала да муљ заузима чак 82% акумулације Међувршје, што је скоро 70% корисне површине језера, па стручњаци упозоравају да би ова акумулација за неколико година могла постати велика бара. Некада је највећа дубина језера Међувршје била 25 метара, а данас свега 12. Процењује се да у њему тренутно има шест милиона кубика муља. Да муља и блата није било у толикој количини вероватно би последице поплава биле знатно мање. У језеру се таложе поред других и отровне неразградиве материје настале људском делатношћу.

Србољуб Ђурић технолог за прераду воде и велики стручњак у овој области сматра да чишћење језера није лако изводљиво како због количине наталоженог муља тако и због његовог садржаја.

„Ерозија, спирање услед падавина довело је са једне стране до стварања суспендованог материјала, а са друге стране испуштање отпадних вода, посебно комуналних али и индустријских у којима има тешких метала створили су муљ који је тренутно у коегзистентном стању и тешко га је уклонити“, рекао је Ђурић.

Он каже да за сада не постоји техно – економски модел који би решио проблем наталоженог муља.

Проблем муља и његово чишћење превазилази могућности локалне самоуправе па је због тога неопходно да се у решавање ове ситуације укључи и држава. Драган Николић помоћник градоначелника за ЛЕР и заштиту животне средине каже да је град Чачак упутио захтев Заводу за заштиту природе и ступио у преговоре са Дримско – лимским електранама у чијој се надлежности налази ово језеро.

Две стотине запослених и пројекат били „шарена лажа“

Међутим, управо из овог ресора пре непуне две године стизала су обећања да ће овај проблем бити превазиђен. Како је тада најављивано измуљивање би се обављало уз помоћ најсавременије немачке технологије, при чему се усисивачи спуштају и извлаче муљ на обалу, где би се радила сепарација талога. Од једног дела, како је најављивано, би се правили гранулати огревног дрвета и пелет, а од остатка материјал за ђубрење засада у пластеницима, за шта, већ постоји купац у Израелу, обећавала је тадашња помоћница градоначелника Чачка Мирјана Ђоковић.

„За потребе посла биће формирано ново предузеће са седиштем у Чачку које би упослило око 200 радника. На језеру ће бити направљена платформа, а определили смо и локацију где ће бити смештене машине и привремени објекти. Такође, за неколико година можемо доћи у ситуацију да муљ потпуно затрпа језеро и смањи проточност воде, услед чега би хидроелектране на Морави имале великих проблема. Због свега тога право је време да предузмемо хитне кораке“, обећавала је Ђоковић.

Она је након ових обећања изабрана за народну посланицу у републичком парламенту,  а пројекат никада није заживео.

На предстојећим локалним изборима Ђоковић се поново нашла на листи Српске напредне странке као одборнички кандидат под редним бројем три.

Глас западне Србије







Пошаљите ову вест Вашим пријатељима!
ovde slika


Рекламирајте се на порталу Гласа западне Србије

Телефон: 032 347 001 | Мејл: redakcija@glaszapadnesrbije.rs

Оставите коментар

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, шовинистичке или претеће поруке неће бити објављени. Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одржавају ставове Гласа Западне Србије.

Ваше име:
Ваш коментар:

Спам заштита:

 

Коментари посетилаца (0)

Вест нема коментара.
Будите први који ће коментарисати ову вест!


 



















 


 

© Глас Западне Србије
Жупана Страцимира 9/1, Чачаk
060 5000 150, 032 347 001

Импресум

Статистика сајта:
Прес: 92.570.574 посета
Тренутно на сајту: 70 посетилац(a)