Министар је рекао Танјугу да ће та деоница бити отворена када се стекну услови који ће омогућити потпуну безбедност у саобраћају, што сада није могуће због велике фреквенције возила на Прељини. 

Открива да би у периоду од 15. фебруара до 15. марта требало да буду започети радови на чак три важна пројекта, на изградњи ауто-пута од Београда до Зрењанина, брзој саобраћајници од Сомбора до Кикинде и од Пожеге до Дуге Пољане.

"У Србији се тренутно пројектује или гради више од 1.200 километара ауто-путева и брзих саобраћајница. Гради се тренутно 10 ауто-путева и брзих саобраћајница, а један од њих је Моравски коридор, који ће спојити Крушевац и Чачак и између осталог и Ћићевац, Појате, Трстеник, Врњачку Бању, Краљево. То ће бити најмодернији ауто-пут у југоисточној Европи, дужине 110 километара, потпуно дигитализован”, рекао је Момировић.

Указује да ће тај коридор бити од великог значаја за централну Србију, за сва мала и средња предузећа, за између 500.000 и милион људи који живе у том крају, јер ће доћи нови инвеститори.

То ће, додаје, све укупно утицати на раст плата и животног стандарда грађана.

Међу ауто-путевима који се граде је и деоница "Милоша Великог" од Прељине до Пожеге, подсећа Момировић и додаје да је у току и изградња ауто-пута од Београда до Сарајева на деоници Сремска Рача-Кузмин, и најављује да ће ових дана бити спојене мостовске конструкције на Сави између Србије и БиХ.

"Врло брзо ћемо кренути у озбиљније радове на траси, и то ће сви људи моћи да виде, нама је према уговору план да се до 2023. заврши тај ауто-пут, односно да наша страна буде потпуно спојена са БиХ", рекао је Момировић.

Говорећи о томе што радови на страни БиХ још нису почели, Момировић каже да је са њихове стране ситуација мало комплекснија и подсећа да је председник Србије Александар Вучић понудио да Србија директно финансира радове на делу до Бијељине у вредности од 100 милиона евра.

Када је реч о другом краку ауто-пута Београд-Сарајево, на траси Пожега-Ужице-Котроман-Вишеград-Сарајево, Момировић каже да је Србија у завршној фази пројектовања и очекује да ће до средине лета наша траса бити испројектована, а да ће радови почети до краја 2022, најкасније на пролеће 2023.

Када је реч аутопуту и брзој саобраћајници Рума-Шабац-Лозница, Момировић каже да су радови на ауто-путу од Шапца до Руме почели и да су добили своју “зрелу” фазу, додајући да је на тој деоници мост преко Саве дуг скоро 1.300 метара, да се већ виде његове контуре и да се очекује да ће тај пројекат бити завршен средином 2023. године.

"Што се тиче радова на брзој саобраћајници од Лознице до Шапца, дужина тог коридора је 50 километара и радови су почели на делу од Лознице, али сада временске прилике нису такве да би радови могли да се одвијају пуним капацитетом”, рекао је Момировић.

Подсећа да су ове године почели да се граде Дунавска магистрала, која ће спојити Пожаревац-Велико Градиште-Голубац, "Ауто-пут мира" од Ниша до Приштине, као и Фрушкогорски коридор од Руме до Новог Сада.

Момировић је истакао да је Фрушкогорски коридор од великог значаја, јер ће захваљујући тунелу Иришки венац, сав транзитни саобраћај бити измештен са Фрушке горе.

"Данас тамо пролазе стотине камиона који онемогућавају туристички и еколошки развој Фрушке горе", рекао је Момировић.

Још један пројекат који ће изместити транзитни саобраћај, али из Београда, јесте обилазница око Београда и Момировић је изразио наду да ће он бити последњи министар који ће се бавити том обилазницом.

"Обилазница око Београда је најмучнија тема сваког министра саобраћаја у последњих 30 година од када је обилазница почела да се гради, до пре неколико година радови су били у стагнацији. Ми смо у априлу 2021. пустили сектор 4, значи око осам километара, и очекујем да ћемо у фебруару или марту пустити део од Стражевице до петље Орловача, то је још око шест километара”, каже Момировић.

У том случају, додаје, остаје још око 12 километара од Бубањ Потока и очекује да ће обилазница комплетно бити завршена до краја 2022. године.

У оквиру Министарства спроводи се пројекат “Чиста Србија” који подразумева изградњу канализационе мреже и постројења за пречишћавање отпадних вода, а министар Момировић каже да је за те пројекте планирано улагање у наредних пет година од четири милијарде евра.

"За мене је овај пројекат важнији и од ауто-путева и пруга, јер џабе нам пруге и путеви ако не оставимо нашој деци чисту земљу. Ситуација у нашој земљи није сјајна и таква је већ 60 година, јер се мање од осам одсто отпадних вода прерађује и мање од 40 одсто наше земље је прекривено канализационом инфраструктуром”, указао је Момировић.

План је, истиче, да 80 одсто наше територије у наредних пет година буде покривен квалитетном инфраструктуром и постројењима за пречишћавање отпадних вода, додајући да су радови већ почели у око 25 градова и општина.

Најављује да ће током 2022. године радови на том пројекту бити убрзани и истакао да су само буџетска средства издвојена за то око 250 милиона евра, а када се ту додају још кредитна средстава очекује се да ће бити инвестирано још око 800 милиона евра.

ГЗС