Најмања светиња у Србији налази се на гребену клисуре између Ивањице и Ариља 


Danas razvedravanje i prestanak padavina              Todoroviću uručeno prestižno priznanje najboljjeg gradonačelnika u Srbiji, Vučiću specijalna nagrada !              Todorović: Nagrada je obaveza da radimo još bolje             

 
Најмања светиња у Србији налази се на гребену клисуре између Ивањице и Ариља
Trenutno na sajtu: 363       |       Podeli:
07.01.2018 | 0 коментар(а)



Ивањица, Ариље - Cви знамо да су највећа српска светилишта Хиландар, Храм Светог Саве на Врачару

и многи српски манастири.

Али да ли сте знали да се на гребену клисуре реке Моравице између Ивањице и Ариља налази најмања српска светиња по габариту мада како многи верници тврде не и по значају?

Једна легенда која и данас кружи ариљским и ивањичким крајем каже да су ту црквицу највиши гребен донеле виле, а друга хајдуци.

Све једно тамо је већ неколико векова, столећима је чувају верници а сада и држава која обнавља чудесно светилиште заједно са војним утврђењем из 6. века.

До најмање цркве у Србији, која је на молитву могла да прими само две особе, води једна уска и каменита стаза. Легенда каже да су ову светињу преносили хајдуци на следеће брдо приликом налета Турака.

Данас Завод за заштиту споменика Краљево ради на реконструкцији средњовековне тврђаве Градина-Радаљево-Тршњевица на којој се налази црквица. Министарство културе и информисања обезбедило је 3,7 милиона динара за конзервацију овог изузетно важног локалитета, док су општине Ивањица и Ариље додатно уложиле по 2 милиона динара.

Први човек ивањичке општине, Зоран Лазовић, истакао је важност овог локалитета кроз податак да је реч о једној од ретких тврђава која има континуитет хиљадама година.
„На првом месту морам истаћи историјски значај овог локалитета али и у туристичком смислу он је веома атрактиван за промоцију општина Ариље, Ивањица и читаве западне Србије. Трудићемо се да и у будуће подржимо овакве и сличне пројекте јер заштитом значајних археолошких локалитета штитимо историјско и културно наслеђе наше земље“, истакао је Лазовић.

Зоран Тодоровић председник општине Ариље каже да је више пута долазио на овај локалитет и да је заљубљен у ове зидине.

„Сам назив тврђаве, Градина, говори да је овде некада био град и да је ово утврђење битно не само у културном смислу него и туристичком, јер нам оно може послужити за развијање наших општина“, рекао је Тодоровић.

Иако саму је на вису изнад клисуре, у цркву посвећену Светом Илији сваки час неко наврати на молитву.
Иначе, црква светог Илије налази се у клисури реке Моравице, на надморској висини од 660м. Са леве стране Градине су Прилике и Дивљајка, а са десне стране Обла глава и Мајдани.

Према белешкама Феликса Каница црква је вероватно подигнута на рушевинама римске куће. У више наврата Турци су је спаљивали, али ју је народ изнова обнављао. У њој се три пута годишње одражава служба Божија на Беле покладе, Илиндан и Ускрсавање краља Крститеља.

У неким изворима она се назива и Хајдучка црква, а то исто име други приписују цркви манастира Клисура, јер су за време турског ропства калуђери били јатаци и борци. Народна веровања везана за ову црквицу кажу да онај ко дође на богослужење, а да није грешан може слободно да обиђе око црква, а да не падне у понор.

Ако се неко одлучи на такав корак требало би да је обиђе три пута. Уколико је грешан, а успе да обиђе око цркве, то треба схватити као опрост греха. Према једном народном веровању црквица је пренешена из Гривске на врх Градине, када су Турци покушали да је обесвете.

 

Глас западне Србије

 

 




PODELI:










Пошаљите ову вест Вашим пријатељима!
ovde slika


Оставите коментар

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, шовинистичке или претеће поруке неће бити објављени. Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одржавају ставове Гласа Западне Србије.

Ваше име:
Ваш коментар:

Спам заштита:

 

Коментари посетилаца (0)

Вест нема коментара.
Будите први који ће коментарисати ову вест!


 















 


 

© Глас Западне Србије
Жупана Страцимира 9/1, Чачаk
032 347 001
redakcija@glaszapadnesrbije.rs

Импресум

Статистика сајта:
Прес: 157.368.648 посета
Тренутно на сајту: 358 посетилац(a)