Смештени на две локације у Перућцу и Расишту, носе исти назив – Мраморје, а заједно са налазиштем у Пријепољу и стећцима у Хрватској, Босни и Херцеговини и Црној Гори уписани су на УНЕСКО-ву листу светске културне баштине као заједничко благо ове четири државе.

„Настајали су од XII до XVI века, а разликују се лежећи и усправни стећци. Мраморје или Багруша у Перућцу је средњовековна некропола са стећцима. Убраја се међу највеће и најочуваније средњовековне некрополе у Подрињу. Од некада уочених 200 стећака, сачувало се 88 типа плоче, слемењака са и без постамента, сандука са и без постамента и два аморфна. Различитих су димензија и у целини фино обрађени, а на само једном се назире већи рељефни цветолики орнамент“, изјавио је за РИНУ, Ранко Милановић из НП Тара.

Највећа налазишта стећака у Србији налазе се у Бајиној Башти

Стећци се понекад могу пронаћи са уклесаним сликовним украсима или натписима, а махом су смештени у групама, у породичним, племенским и сеоским или и властелинским некрополама, уз цркве или мимо њих. Ови средњовековни споменици су најчешће украшени повијеном лозицом, розетама, крстовима, штитовима и мачевима, луком и стрелом, људским и животињским фигурама, сценама лова на јелене, сценама турнира, геометријским орнаментима. Од укупно 363 стећка са натписима, преко 350 стећака носи натписе ћириличним писмом.

„Истраживање некрополе у Перућцу започела је археолошка екипа Народног музеја из Београда у току 2010. године, а испитано је осам скелетних гробова, испод четири слемењака и под једним сандуком и плочом. Покојници различите полне и старосне структуре, полагани су у правоугаоне раке, покривани даскама и оријентисани по правцу запад-исток са девијацијама према северу. У два гроба откривени су сребрни новчићи из XV века, који потврђују коришћење гробља у овом периоду, што не искључјује да је оно коришћено и раније. Конзервацију некрополе је извршио Републички Завод за заштиту споменика културе у лето 2011. године“, рекао је Милановић.

Мраморје у Растишту чине две некрополе са стећцима које датирају из XIV и XV века, а налазе се на потесима Урошевине и Гајеви међусобно удаљене око 500 метара. На УНЕСКО листи светске културне баштине воде се као једна целина. Некропола није археолошки истражена, а конзервацију је обавио Републички завод за заштиту споменика културе из Београда у току 2012. године.

ГЗС/РИНА