Раст тражње за малином иде на руку извозницима из Србије 



 

Раст тражње за малином иде на руку извозницима из Србије
03.01.2015. 10:20 | 0 коментар(а)



Чачак - По обиму производње и привредном значају у групи јагодастог воћа у нашој земљи малина је на првом месту,

док у светској продукцији ове врсте воћа, у зависности од године, Србија заузима од другог до четвртог места, каже научник чачанског Института за воћарство, Александар Лепосавић.

"На светско тржиште се пласира преко 95 одсто од укупне годишње производње, претежно у смрзнутом стању, при чему се остварује нето девизни ефекат већи од 90 одсто. Релативно мале количине се извозе у свежем стању и у облику других прерађевина", прецизирао је Лепосавић.

Због смањене производње у Пољској, која је задњих година водећи светски произвођач малине (по произведеним количинама), као и смањења производње у Чилеу, светско тржиште је тренутно недовољно обезбеђено смрзнутом малином.

Ова чињеница, као и вишегодишњи узлазни тренд раста тражње за малином, али и другим врстама јагодастог воћа иде на руку извозницима из Србије, оценио је Лепосавић у изјави Гласу западне Србије.

Поред традиционалних купаца, јављају се и нови као што су Русија и Јапан, у којима тражња расте из године у годину. Слична је ситуација и у Кини, у којој због пораста животног стандарда јагодасто воће има епитет "супер воћа".

Све ово, каже Лепосавић, утицало је да у нашим хладњачама скоро да и нема неуговорених количина смрзнуте робе.

Према његовим речима, поред неоспорно великог економског значаја производње малине у нашој земљи, потребно је имати у виду да ову производњу често прате врло крупни проблеми.

"То су велика осетљивост на утицаје неповољних климатских чинилаца као и непоштовање технолошке дисциплину у процесу производње, осетљивост свежих плодова на неадекватан транспорт, складиштење и чување, недостатак новца у време откупа и неблаговремена исплата произвођачима, нерационално организовање откупа и продаје на светском тржишту ", указао је Лепосавић.

Он наводи да постоје и вишегодишње тешкоће наших произвођача попут непланског, а у последње време и "стихијског" повећања производних површина, чак и у условима непостојања минимума за квалитетну и рентабилну производњу малине, недостатак квалитетног садног материјала произведеног у Србији или из увоза.

Веома често се дешава и увоз зараженог садног материјала чиме се проблем само увећава, недовољна организованост адекватне саветодавне службе, често нергументовано инсистирање на измени сортимента, велика разлика у ценама, чак и у условима истог малиногорја.

"Због повољне ситуације на светском тржишту која нам иде на руку, решења за унапређење производње треба тражити у сваком од побројаних разлога. Поред тога, посебну пажњу треба посветити безбедности и здравственој исправности производа које нудимо (посебно значајни су вируси у плодовима - Норо вируси), затим о садржају пестицида и на оно на шта су купци ових производа посебно осетљиви, а то је да нису генетски модификовани организми", рекао је он.

Лепосавић напомиње да због наведених проблема, као и њиховог неблаговременог идентификовања и отклањања, последњих година долази до великих осцилација у производњи ове врсте воћа.

Од рекордно произведених 93.400 тона у 2002. години, у Србији је 2012. произведено "само" 37.000 тона и то је било смањење од 57 одсто у односу на вишегодишњи просек.

"Међутим, последње две године производња "црвеног злата" у нашој земљи има тенденцију раста. У 2013. произведено је 53.000, а у 2014. 60.000 тона првокласне малине", рекао је Лепосавић.

Према његовом мишљењу потребно је много више радити на промоцији потрошње јагодастог воћа и његовим позитивним ефектима на људско здравље, како на светском, тако и на локалном тржишту.

Глас западне Србије, Танјуг







Пошаљите ову вест Вашим пријатељима!
ovde slika


Рекламирајте се на порталу Гласа западне Србије

Телефон: 032 347 001 | Мејл: redakcija@glaszapadnesrbije.rs

Оставите коментар

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, шовинистичке или претеће поруке неће бити објављени. Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одржавају ставове Гласа Западне Србије.

Ваше име:
Ваш коментар:

Спам заштита:

 

Коментари посетилаца (0)

Вест нема коментара.
Будите први који ће коментарисати ову вест!


 

















 


 

© Глас Западне Србије
Жупана Страцимира 9/1, Чачаk
060 5000 150, 032 347 001

Импресум

Статистика сајта:
Прес: 87.935.678 посета
Тренутно на сајту: 278 посетилац(a)