Селаковић: Власт да се угледа на грађане 



 
Селаковић: Власт да се угледа на грађане
07.07.2016. 18:22 | 0 коментар(а)



Пријепоље - Ако хоћете да Пријепоље живи добро, треба да питате једног просечног Пријепољца, да ли је он Србин или Бошњак, да ли је православац или муслиман,



али баш онако како живи и како се са својим комшијом и пријатељима дружи, посећује, уважава и цени и само покушате то да пренесете на власт, поручио је данас министар правде Никола Селаковић.

Селаковић је на свечаној седници Скупштине општине, изјавио да је Пријепоље град симбол, где можемо да покажемо да уважавајући једни друге, уважавајћи разлике.

"Не тражимо разлике, већ тражимо заједничку будућност, јер ће у њој моћи да живе наша деца. Иако је то донела претходна Скупштине општине, иако имамо велику и славну прошлост, ово није дан када се слави ослобођење у неком рату, ово је дан када се први пут помиње Пријепоље", истакао је Селаковић.

Када кажете Пријепоње, ту је и Милешево и Свети Сава, али ту је и Ибрахим Пашина џамија и више од четири века стар Куран, ту је и Сахат кула, Кумановица и Давидовица, рекао је он.

Муамер Зукорлић и Никола Селаковић, фото: Глас западне Србије

Лидер Бошњачке демократске заједнице Муамер Зукорлић, изјавио је да Пријепоље обележава свој дана са веома богатом традицијом.

"Традиција је веома важна за оне који је знају ценити и знају је претворити у енергију за бољу будућност. И историја са свим оним слатким и горким има смисла уколико је правилно разумемо и претворимо лекцију за бољу и светлику будућност. Пријепоље је питом град у долини Лима представља кулутуролошки симбол и барјак овог подручја и заслужује сваку подршку и афирмацију", нагласио је Зукорлић.

Он додаје да Пријепоље, симбол заједништва, ту снагу има из прошлости, али представља један нуклеус новог заједништва овде у Санџаку и целој Србији.

"Пријепоље је и симбол заједништва између Србије и Босне. Босански краљ Твртко управо је овде крунисан", подсетио је Зукорлић.

Председник општине Драгољуб Зиндовић, изјавио је да је Пријепоље мали, али "дуговек" град, а трагови његовог првог помињања у писаним документима воде нас у 1343. годину.

"Први пут се помиње 7. јула у једном Дубровачком уговору сачуваном у Дубровачком архиву као место код трга манастира Милешево. У то време постаје место Дубровачких каравана који се у њему задржавају ради трговине. Књига "Историја државе и права југословнеског народа до 1918. године", прво помињање Пријепоља веже за 11 година раније, ако познато трговачко насеље, Трговиште 1332. године, истиче га Барски архиеписком Гијом Адам", истиче Зиндовић.

Пријепоље се очито градило и развијало у средњовековном Милешеву, духовно средиште моћне државе Немањића, подсећа он и додаје, пре тога кроз многе векове и миленијуме овај крај је био станиште људских заједница.

"Археолошки локалитети са материјалним остацима потврда су боравка живота староседеоца, разних номадских и ратничких племена, потом Илира, Келта, Римљана, Словена, Турака. На овој раскрсници путева и цивилизација, стецишту каравана, ходочасника и путописаца сударале су се и прожимале разне културе, водили ратови и дизале буне. Мењале су се друштвене, економске, просветне и културне прилике у којима је са различитим успесима постојало и остајало Пријепоље", истакао је Зиндовић.

Глас западне Србије

Видео клипови и фотографије за бесплатно преузимање су достуни на страници
http://www.glaszapadnesrbije.rs/servis/
(неопходно је да се претходно региструјете, а у врло кратком року налог ће бити активиран)









Пошаљите ову вест Вашим пријатељима!
ovde slika


Оставите коментар

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, шовинистичке или претеће поруке неће бити објављени. Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одржавају ставове Гласа Западне Србије.

Ваше име:
Ваш коментар:

Спам заштита:

 

Коментари посетилаца (0)

Вест нема коментара.
Будите први који ће коментарисати ову вест!


 



















 


 

© Глас Западне Србије
Жупана Страцимира 9/1, Чачаk
060 5000 150, 032 347 001

Импресум

Статистика сајта:
Прес: 93.907.280 посета
Тренутно на сајту: 226 посетилац(a)