Старије жене и интернет: два различита света

Чачак – Младе генерације и не памте живот пре интернета. Међутим, шта кажу и како се сналазе старији у ери модерних технологија,

савремених машина и компјутера, они којима је мобилни телефон са типкама дуго био неоткривено чудо?
„Мене тај интернет уопште не занима. Деца су ми дала мобилни телефон да могу да ме добију, јавим се – позовем и то је сво моје знање око модерне технике”, каже Вера Робајац из чачанског села Трбушани и додаје да све и да би хтела нема времена да сурфује по интернету.

„Цео дан сам или на њиви, или на пијаци. Кад дођем кући једва чекам да легнем, а не још да се бавим и тим чудима. Син, снаха и унуци кад год их погледам џарају по телефону, мене то не занима”, рекла је Вера.

Вера и даље користи стари тип мобилног телефона

Како би се овакав став променио Министарство трговине, туризма и телекомуникација широм земље спроводи пројекат „Инфосвет за мене” чији циљ јесте да жене које живе на селу буду укључене у развој информационог друштва.

„Желимо да жене на селу стекну способности које су им потребне за лакше функционисање. Треба да буду оснажене и мотивисане да унапређују свој посао, домаћинства, али и да покрену онлајн понуду својих пољопривредних производа и на тај начин да учествују у развоју дигиталне економије”, изјавила је државна секретарка у ресорном министарству Татјана Матић.

Деса Живковић уз децу је научила да користи друштвене мреже

Деса Живковић из Трнаве за разлику од Вере зна шта су друштвене мреже, а интернет користи како би сазнала најважније информације везане за посао и спремна је да учи.

„Проверавам цене, шта је најбоље за рад и пољопривредну производњу. У данашње време тешко је било шта радити ако нисте упознати са технологијом. Kaд сам ја била млада то није било тако, али мора човек да иде у корак са светом”, рекла је Деса.

Ипак старије генерације, сећају се времена пре интернета, доба кад су слали писма или поруке остављали у селу испод камена.

Овако су се људи дружили пре ере интернета

„Овај интернет убио је праву љубав и романтику. Нема више удварања као некад. Ми се сећамо много лепших и искренијих времена. Окупљали смо се на прелима и игранкама, а сад је увек нека журба”, рекла је Ракила Стојковић из драгачевског села Горачићи.

РИНА