Дилема произвођача малине у Србији - крчити или не? 



 

Дилема произвођача малине у Србији - крчити или не?
18.12.2018 10:12 | 0 коментар(а)



Чачак - За данас су најављени разговори представника произвођача малине из главних производних подручја

наше земље и министра пољопривреде Републике Србије и његових сарадника у Ужицу. С обзиром на незадовољство и најаву протеста произвођача „црвеног злата” због откупне цене и несређене ситауције на тржишту, замолили смо др Александра Лепосавића из чачанског Института за воћарство да за агенцију РИНА изнесе мишљење о стању и дилемама са којим се сусрећу сви актери ове, за нашу земљу изузетно важне извозне гране.„Производња малине у Србији последњих година је у великој кризи. Криза је присутна и у другим земљама у којима се гаји ова воћна врста. Највећи утицај на пад производње у Пољској у овој години имале су временске неприлике и одлазак и све теже проналажење радне снаге. Такође, временске прилике су утицале на пад производње и у САД-у, Чилеу, Босни и Херцеговини, Бугарској” - истиче др Лепосавић, један од водећих српских стручњака у области малинарства

Република Србија је више деценија лидер у свету, како по количинама, тако и по квалитету произведене малине. Често се за малину каже да је национална воћна врста и да има стратешки значај за целокупну привреду (а не само пољопривреду) наше земље. Од производње и извоза малине, Република Србија је у ранијим годинама остваривала око 250 милиона еура, од чега је нето девизни ефекат био већи од 90%. У производњи, преради и пласману малине супституисано је око 30 – 35.000 запослених (са пуним фондом радних часова), јер је повремено у овом послу запослено око 150.000 људи. Посматрано регионално, више од 2/3 производње сконцентрисано је у брдско-планинском подручју Западне Србије.

„Поред неоспорно великог економског значаја производње малине у нашој земљи, проблеми са којима се наши произвођачи и извозници сусрећу су вишегодишњи и до сада је веома мало учињено на отклањању истих. Због неблаговременог идентификовања и отклањања проблема и њихових узрока, последњих година долази до великих осцилација у њеној производњи. Примера ради, у 2016. години у Србији је произведено 83.000 тона малине, док је овогодишња производња пала на 56.000 тона” - наводи др Лепосавић.

Буковица код Ивањице, малињак виламета Света Караклајића/Фото: РИНА/Г.Оташевић

Временски чиниоци су током 2017. године допринели да веома мали проценат засада постигне потребну кондицију а кише током маја, јуна и јула ове године су утицале и на квалитет плодова. Као резултат тога, хладњачари су веома опрезно кренули у кампању откупа а повремено су неке од њих и обустављале пријем у хладњаче. Као оправдање за ово, откупљивачи су наводили залихе из 2017. па чак и 2016. године, лош квалитет, неадекватну хигијену и одсуство стандарда и слично. Насупрот томе, произвођачи малине у другим деловима света (земље Јужне Америке) у овој години су имали знатно бољу ситуацију и пласман целокупних количина на светском тржишту.

Наиме, према подацима америчког Министарства пољопривреде и чилеанске агенције „Чилеалиментос”, само у октобру 2017. године на америчком тржишту било је присутно смањење залиха смрзнуте малине од 17% у односу на 2016. годину. Тренд смањења залиха је настављен и у периоду после овога, тако да је према истим изворима смањење залиха овог смрзнутог воћа са 30. септембром у односу на август 2018. било 7%. Не треба изоставити и чињеницу да је вредност увежене смрзнуте малине у САД у периоду јануар-септембар порасла за 29%.

Све ово указује да су произвођачи и откупљивачи малине у нашој земљи веома често изложени циљаном пласирању погрешних информација које доводе до заблуда и великих штета за обе стране у циклусу производње.

Што се тиче стања у засадима ове воћне врсте у Србији, тренутна ситуација не иде у прилог произвођачима. Незадовољни ценом у претходне две године, велики број њих није посветио одговарајућу пажњу својим малињацима због чега је више од 60% производних засада у стању апсолутне запуштености. Такође, велики број произвођача је већ искрчио засаде или то тек намерава да учини. Преостали, којих је мало, су као и ранијих година урадили све неопходно – посекли старе изданке, подигли нове, покосили траву и обавили неопходну јесењу заштиту.

Ариље, малињаци у Брусничком пољу/Фото: РИНА/Г. Оташевић

Сви изнети подаци и чињенице указују да је пред произвођачима, добављачима хемије и пестицида, откупљивачима и извозницима малине изузетно тежак период. И сви ће бити на губитку ако као неке од хладњача и организатора посла код нас не подрже и остваре коректнији кооперантски однос са произвођачима. Њихово правило је: „Када је добро, добро је свима, ако је лоше, подједнако трпимо”. На срећу таквих примера је све више и то даје наду и добар подстицај онима који су на прекретници – крчити малињаке или не!

Да је сличних ситуација и лошијих година било и раније указују пионири овог посла у Западној Србији. За њих је важило да када сви саде, своје засаде одржавају у нужној мери а да подижу нове и више улажу у постојеће малињаке када сви запуштају или крче.

„То је и мој савет у садашњим условима” - казао је др Лепосавић за агенцију.

 

Регионална информативно новинска агенција















Пошаљите ову вест Вашим пријатељима!
ovde slika


Оставите коментар

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, шовинистичке или претеће поруке неће бити објављени. Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одржавају ставове Гласа Западне Србије.

Ваше име:
Ваш коментар:

Спам заштита:

 

Коментари посетилаца (0)

Вест нема коментара.
Будите први који ће коментарисати ову вест!


 























 


 

© Глас Западне Србије
Жупана Страцимира 9/1, Чачаk
060 5000 150, 032 347 001

Импресум

Статистика сајта:
Прес: 81.696.355 посета
Тренутно на сајту: 131 посетилац(a)