Конак Јована Обреновића најстарија грађевина у Чачку која чува грб династије Обреновић 



 
Конак Јована Обреновића најстарија грађевина у Чачку која чува грб династије Обреновић
12.05.2021 09:33 | 0 коментар(а)



Чачак – Бројне трагове оставила је династија Обреновића широм Западне Србије,
Фото: РИНА

који су и данас видљиви и служе као историјски подсетник на доба када се стварала модерна Србија. У самом центру града на Морави сердар Јован Обреновић, је 1835. године саградио себи конак. Радови су започети у марту, а завршени у септембру исте године. Данас је та грађавина најстарија у Чачку и претворена је у музеј, јединствен и по томе што чува изворни грб династије Обреновић.

„Данас у урбанистичкој култури града Чачка конак Јована Обреновића заузима истакнуто место као грађевина која директно осликава аутентуичан пример варошке архитектуре свог времена, док је потврда његовог порекла изградња као грађевина са унапред утврђеном наменом важан пример осталим конацима који чиме значајан сегмент градитељског наслеђа из времена владавине кнеза Милоша Обреновића. Изворни грб се налази на улазној јужној страни конака између два прозорска отвора, а насликао га прота Јанко Микајловић Молер из Неришора 1835. године ”, рекла је за РИНУ Делфина Рајић, директор Народног музеја у Чачку.

Конак Јована Обреновића из 1835. године је током свог постојања претрпео многе измене и преправке, 1979. године проглашен је за културно добро од великог значаја. Имао је различите намене, у њему је било Окружно начелство, били су смештени жандари, а затим и школска поликлиника.

”Најстарији изглед конака сачуван је на цртежу Феликсаканице Градском тргу 1860. године. Просторни склоп старог конака омогућио је да се у новој поставци из 1996. Односно, реконструисан 2006. године обраде три теме и то: Чачански крај од неолита до краја средњег века, Овчарско – кабларски манастири и цркве чачанског краја, Чачански крај у устанцима и ратовима 1804 – 1941. Стална поставка Народног музеја отворена је 1996. године у конаку господара Јована Обреновића”, истакла је директорка.

Конак је изведен као спратна грађевина правоугаоне асиметричне основе са подужним странама оријентисаним у правцу југа , односно севера, са главним улазом на јужној страни. Конструктивним решењем и избором материјала типичан је представник архитектуре балканско - оријенталног типа, као значајне стилске концепције која је била доминантна при изградњи грађевина у којима су живели чланови владарске породице и њихове свите.

„У фасадној обради карактеришу га глатке фасадне површине са извученим меркером који у спратној зони сече низ једноставних прозорских отвора, дубока стреха, четворосибна кровна конструкција, декоративне диначке капе додатно доприносе свеукуопној ликовности грађавине и такође су саставни део поменуте стилске оријентације”, рекла је Делфина Рајић.

Иначе, Јован Обреновић рођен је у Средњој Добрињи код Ужица 1786. године. Учествовао је на састанку у Такову и бици на Љубићу 1815. године, а заслужан је и за обнављање Цркве Вазнесења Господњег у Чачку. Познатији као Господар Јован био је командант Моравско-подринске војне области, гувернер дисктрикта рудничког и пожешког.

 

 

ГЗС / РИНА









Пошаљите ову вест Вашим пријатељима!
ovde slika


konak jovan obrenovic cacak

Оставите коментар

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, шовинистичке или претеће поруке неће бити објављени. Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одржавају ставове Гласа Западне Србије.

Ваше име:
Ваш коментар:

Спам заштита:

 

Коментари посетилаца (0)

Вест нема коментара.
Будите први који ће коментарисати ову вест!


 









 


 

© Глас Западне Србије
Жупана Страцимира 9/1, Чачаk
060 5000 150, 032 347 001

Импресум

Статистика сајта:
Прес: 110.560.193 посета
Тренутно на сајту: 125 посетилац(a)