„Морава“ би васкрсла Шумадију и Западну Србију (ВИДЕО) 



 


„Морава“ би васкрсла Шумадију и Западну Србију (ВИДЕО)
01.10.2017 13:00 | 0 коментар(а)



Чачак, Краљево, Ужице, Крагујевац - Нема сумње да би ваздушна лука у Лађевцима препородила целу регију западне и централне Србије и Рашку област.



Био би то трећи аеродром у Србији чиме би наша земља ухватила корак са бившим републикама СФРЈ, али опет била у заостатку. Хрватска има 9 међународних ваздушних лука, Босна и Херцеговина четири, Словенија три, а поглед на мапу која показује аеродроме са окружењем од 100 километара сликовито говори да се у централном делу наше земље налази „рупа„

Мапа покривености аеродромима у радијусу од 100 јукинетара на којој се види да је централни део Србије празан простор, док се у другим земљава чак преклапа

у која би, ако се власти и држава заузму, могла препородити регион. Са учинком, можда, какав има аутопут.

„Морава“ би решила дугогодишње економске проблеме, малина убрана данас, сутра би била на тржницама европских метропола по осам евра. До наших бањских лечилишта, Врњачке бање, Атомске бање, Копаоника или Златибора људи не би путовали сатима„, каже председник Форума привредника Чачка, Александар Петронијевић.

Он даље истиче:

„Привредно и пољопривредно подручје Ужица, Чачка, Краљева, Крагујевца, Новог Пазара, Пријепоља и Прибоја стекли би овиме добит која се мери билионима. Али не само они, ту су Горњи Милановац, Лучани Гуча, Пожега, Бајина Башта и да не прескочим некога. Више од пола милона грађана осетило би вредност најсавременијег превоза у свету, који диктира темпо. Ту смо да са Владом Србије нађемо решење. Убеђен сам да исто мисли и врх државе, молимо их да кренемо храбро. Ово је државни интерес и верујемо у подршку у изналажењу решења“, оцењује Петронијевић.

Петронијевић и Јовић: Спремни смо да сарађујемо са Владом Србије на овом подухвату, аеродром од виталног значаја за привреду, фото: Глас западне Србије

Члан Градског већа Чачка, Михаило Јовић, каже да је оспособљавање аеродрома у Лађевцима за комерцијалне летове прворазредни догађај за привредни успон овог дела земље.

„Свим значајним инвеститорима у свету време је новац. Само једно од њихових слетања, овом делу Србије може донело би милијарде прихода. Наша понуда, која садржи поруку да у непосредној близини постоје аутопут и међународни аеродром, три пута је јача од сваке конкуренције. Карго центар препородио би привреду, а поред Ибарске магистрале већ се дижу индустријске зоне. Ово је државни интерес и власт која ради у том правцу имаће подршку сваког озбиљног привредника Чачка“, наглашава Јовић.

Прилог ТВ Прва

Директор Атомске бање у Горњој Трепчи, Славко Миленковић, каже да би се посета овом јединственом бањском лечилишту утростручила.

„Сада имамо госте из европских земаља, Русије и Емирата, али кључни проблем је долазак и одлазак. Не можете два и по сата возити болесног човека до бање, то је велики напор за њих. Ми смо на 20 минута од „Мораве“, знам да би онда био проблем за место, а не за госта“, истиче Миленковић.

Ево конкретних примера сличних аеродрома у окружењу

Тузлански аеродром забележио је пораст броја путника за скоро 100 одсто у 2017. До краја године очекују близу 500.000 путника.

Лете на укупно 17 рута према осам држава и имају 42 лета седмично.

Занимљив пример је и аеродрома у Охриду. Први чартер лет из Катовица до Охрида обављен 22. јуна 2017, то је био лети „Small Planet Airlines“ у организацији највећег пољског тур оператера „Rego-bis“.

Планирана су 183 лета ове године из Амстердама. Више од 28.000 холандских туриста провешће одмор на Охридском језеру.

Између маја и октобра ове године „Thomas Cook Airlines“ довезао је 2.000 путника из Брисела, „Air Serbia“ око 2.300 путника из Београда и 2.600 израелских туриста „Arkia“ из Тел Авива.

На све ово се додају редовне линије између Охрида и Базела, Цириха и Лондона.

Једном недељно ће стизати око 200 пољских туриста на Охридско језеро, захваљујуцћи уговору који су потписали са једним од највец́их пољских туроператора.

Аеродром Охрид значајно доприноси побољшању локалног туризма.

Више од 30.000 туриста ће, по туристичким стандардима у локални и државни буџет донети најмање 15 милиона евра (ако је аранжман 300 евра и додатно потроше по 200 евра).

Ти туристи вероватно никада не би дошли у Охрид, да се не налази у понуди великих туристичких оператера који опет никада не би убацили Охрид и понуду да нема аеродром. Да ли можете да замислите сличан, ако не и већи број додатних страних туриста у Врњачкој бањи и свим осталим бањама, Копаонику, Златибору, Тари или Голији.

Храна у хотелима, сам смештај, сви видови ванпансионске потрошње, угоститељство, превоз и друге разне услуге. Сви би били на добитку, држава нарочито.

Нишки аеродром, једини у Србији поред београдског, има 22 лета недељно и већ је пробијен прошлогодишњи рекорд са 130.000 путника. До краја године се очекује више од 300.000.

Само од почетка лета 2016. године више од стотину страних држављана користило је услуге Стоматолошке клинике у Нишу. Клиника има споразум са аеродромом „Константин Велики“ о промоцији денталног туризма.

Да ли је аргумент или изговор уска писта и где се по том основу налази „Морава“?

Често се за не отварање аеродрома „Морава“ потежу разни аргументи.Од тога да је писта од 2.200 метара кратка, до јединог делимично оправданог разлога да је 30 уместо 40 метара широка.

Познаваоци ове материје кажу и наводе примере у свету и окружењу да су ти аргументи потпуно неосновани. Тако на пример писта аеродрома на Брачу сада има димензије 1.760 метара пута 30 метара. Тек ове године је урађено продужење за 300 метара, а Хрвате је та инвестиција коштала 660.000 евра. Резултат те мале инвестиције је да аеродром сада може примити „Fokkere“, „Airbus A319s“ и нове „Bombardier C-series jets“. „TUIfly Belgium“ је одмах почела са летовима Брисел - Брач. У преговорима су и са компанијом „Eurowings“. „Морава“ већ има писту 2.200x30 метара.

Светски примери аеродрома

А где све слећу авиони са 150 путника најбољи је пример Гибралтар. Море на оба краја писте која је краћа од стандарда, 1.829x46 метара. Поред писте се налази велика стена висине 426 метра са својом турбуленцијом поред писте, коју нећете веровати сече једна велика улица на којој се спустају рампе приликом слетања авиона.

У 2015. године имали су 444.336 путника и 408.757 килограма терета на укупно 4.100 летова.

Погледајте видео

Аеродром „Barra“ у Шкотској (IATA: BRR, ICAO: EGPR). Да добро видите аеродром, објекти службе, путници, мали авиони „Twin Otters“ високо-крилци, све. Слеће се на ПЛАЖУ. Дужина од 800 метара декларисана као површина за слетање, успостављен редован саобраћај који одржава ово острво повезаним.

Аеродром је одобрен за јавни транспорт само током дана, ноћу плима потопи писту и плажу.

Како то изгледа погледајте у видеу

Иначе, на светском нивоу расте захтев путника за превозом у ваздушном саобраћају и то рекордном брзином од 10 одсто.

У Европи је ситуација још боља. Превозници су имали потражњу већу за 14.4 одсто.

Подаци на светском нивоу за путнички саобрац́ај за април 2017. показују да потражња порасла за 10,7 одсто у односу на април 2016, што је најбржи пораст у шест година. Капацитет за април 2017. порастао је за 7,1 одсто, а фактор попуњености за 2,7 процентних поена на 82,0 одсто.

Глас западне Србије







Пошаљите ову вест Вашим пријатељима!
ovde slika


Оставите коментар

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, шовинистичке или претеће поруке неће бити објављени. Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одржавају ставове Гласа Западне Србије.

Ваше име:
Ваш коментар:

Спам заштита:

 

Коментари посетилаца (0)

Вест нема коментара.
Будите први који ће коментарисати ову вест!


 













 


 

© Глас Западне Србије
Жупана Страцимира 9/1, Чачаk
060 5000 150, 032 347 001

Импресум

Статистика сајта:
Прес: 97.756.207 посета
Тренутно на сајту: 79 посетилац(a)