које су актуелне последњих месеци. Поред тога, Србија упркос великог броја домаћих фабрика грађевинског материјала увози добар део тих производа, па цене зависе и од стања на међународном тржишту.

„Корона је обуставила производњу, смањени су производни програми код већине земаља у Европи. Чим је смањена производња, мања је количина робе на тржишту и скачу цене," објашњава представник Грађевинске коморе, Горан Родић.

Неке врсте грађевинског материјала, попут стиропора, у Србији су последњих месеци поскупеле и до 80 одсто, а према Родићевим речима, скупљи су и други термо-изолациони материјали, цемент и арматура.

Очекује се да ће поскупети цигла и цреп, када крене њихова производња, а један од узрока може да буде поскупљење гаса који се увози из Русије и који се користи за њихово печење.

Родић наводи да се увозе и прозори и врата, које смо некада производили, као и гвожђе које се користи за израду челичне арматуре.

Арматуру, према његовим речима, производи железара из Сремске Миторовице, која претапа и челик са срушених објеката, док Железара у Смедереву, како додаје, производи лимове.

Родић подсећа да су камена вуна и цемент, на пример домаћи ресурси, који се не увозе, али су ипак скупљи него раније. Разлог за то су, према његовим речима, и расту’е плате радника у тој области индустрије.

Он наглашава да је цена арматуре која се користи у грађевини, порасла за око 50 одсто, а подсећа да Србија увози и грађевинску хемију, боје и лакове, који поскупљују јер њихове цене прате тренд у другим државама.

ГЗС/Нова економија