Глас Западне Србије
Адреса: Жупана Страцимира 9/1, 32 000 Чачак
Телефони:060 5000 150, 032 347 001 redakcija@glaszapadnesrbije.rs
Афричка диња у сред Драгачева: Ово је чудновата воћка која рађа једино код Јевремовића
Trenutno na sajtu: 378 |
Podeli:
14.10.2019 | 0 коментар(а)
Драгачево – Полако, али сигурно приближвамо се Африци, ако не географски онда дефинитивно агрономски. Након банана које су овог лета
родиле у Чачку, у суседном Драгачеву у домаћинству Милана Јевремовића расте чудесна воћка звана – кивано!
“Необичног је изгледа и још необичнијег укуса, кад је пробате делује вам као да једете помешано банану, дињу, краставац и лимету. Дефинитивно је несвакидашња воћка”, каже Милан за РИНУ.
Овај Драгачевац желео је да се окуша у нечем новом. Како каже, доста му је било и малина и купина, па је хтео да докаже како у брдовитом селу Зеоке може да успе и егзотично воће, које рађа само на врелом афричком тлу.
„Почео сам производњу са свега пар семенки које сам засадио у чаши и надао сам да ће се примити. Међитим, када су никле личиле су на расаду краствца”, рекао је Милан.
Убрзо се показало да афричка диња, звана кивано, итетакако рађа и у сред Србије, па су Јевремовићи од свега пар семенки производњу овог воћа проширили на три пластеника.
“Кивано врло брзо расте и мора да се орезује, иначе се ммного шири. По својој специфичности отпоран је на високе температуре и не трпи велику количину воде, тако да немамо великих проблема са наводњавањем. Не захтева велика улагања, не трпи пестициде и чист је органски производ”, додаје Милан.
А како би знали да је кивано зрео и спреман за бербу, Милан је навео да је довољно само да погледамо које је боје, а по њој можемо знати и колико је сладак.
„Кивано треба да буде жуте боје када сазрели и што дуже се остави да зрели он постаје све слађи и слађи. За разлику од другог воћа он не трули. Што више сазрели он је по квалитету бољи, слађи и меснатији”, истакао је овај произвођач необичног воћа у изјави за агенцију РИНА.
Милан сада има три пластеника под киваном и намера му је да прошири производњу како би ово воће заживело у Србији.
„Зашто све мора да се увезе, ако може и да се произведе. У пластеницима приноси су велики и како време буде одмицало ићи на то да проширим засаде, јер једноставно овог производа и воћа нема у Србији и волео бих да његова прерада и производња заживи”, истакао је Милан.
Иначе, ово необично воће важи за витаминску бомбу и за традиционално јело проглашено је у Африци. Препуно је витамином Ц, минералима, гвожђем, фосфором.. и за опроравак целог организма, лекари препоручују један на дан.
РИНА
PODELI:
Пошаљите ову вест Вашим пријатељима!
ovde slika
Оставите коментар
Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, шовинистичке или претеће поруке неће бити објављени. Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одржавају ставове Гласа Западне Србије.
Коментари посетилаца
(0)
Вест нема коментара. Будите први који ће коментарисати ову вест!