Заточеници Златарског језера надају се бољем коловозу на осам километара - до шума и туристичке зоне.
Само две недеље од како је, на радост мештана, викендаша, дрвосеча и превозника, механизација Шумског газдинства поправила пут низ Смудиноге, од Борја у Дебељи до обале Златарског језера, олујни град је 1. септембра - упропастио труд.
- На путу „затегнутом к’о тамбура“ олуја је оставила вододерине и јаруге, односећи насути тампон на успонима, поготову тамо где нема канала и пропуста – жали се Иван Василић.
Овде су, пак, у несрећи имали и срећну околност. Булдожер Зорана Поповића, власника две стругаре у Божетићима и Аљиновићима, у уторак, 5. септембра, кренуо је да пробија трасу која ће омогућити прилаз, сечу и извлачење стотине ослушених стабала у забранима Василића из засеока Под гором. Узгред је поправљао пут, разгрћући наносе бујице и попуњавајући јендеке.
Мештани се жале да приликом проширења пута 2008. године и измене дела трасе преко Ивља и Долова, није уграђен довољан број пропуста, а канали, тамо где су прокопани, у међувремену су се засули.Кажу да је овде мало руку да се лате лопате и послова, а и неслога чини своје. Цеви пречника једног метра, тада купљене за пропуст на Ивљу, добиле су ноге, па су сада набављене и положене нове.
Невоље - пут узак и у хладу дрвећа (фото: Д. Гагричић)
-Знамо ми да нема пута без канала, пропуста, белог камена и ваљка, као и да треба посећи стабла која држе трасу у хладу! Ипак, овде смо заточеници језера и довијамо се да измолимо камион или утоварну лопату, да се колико-толико поправи пут оштећен бујицама и камионима натовареним грађом. У невољи смо задовољни кад се повремено наспе тампон или боље рећи земља, по негде чепркне на шест километара од Борја (докле је стигао асфалт) до Василића, на ушћу Тисовице у Увац, и још два километра до наших кућа – кажу Благоје и Влајко Василић и додају:
- Смудиноге су заслужиле бољи пут, а не да трпимо велике штете на возилима и долазимо само кад морамо! Па колико је само грађе одавде отишло годинама, а пут преко Дебеље до Божетића нам је једини излаз у свет? И викендице, а и куће стариоседелаца на обали Златарског језера, имале би далеко више гостију, појединци се усуђују једино да се овамо запуте теренцима...
Шумски комплекс Смудиноге, некада у међуречју Увца и Тисовице, градњом бране ХЕ „Кокин Брод“ постао је полуострво Златарског језера и његовог крака уз Тисовицу. Поплављен је и пресечен некадашњи караванско-рабаџијски пут који је из котлине Увца преко Дебеље, Штиткова и Кадијаче водио у долину Моравице и Драгачева.
Успон у Вуковићима
„Црна тачка“ на путу преко Смудинога и Дебеље је успон између Метаљке и Илијине главице, у засеоку од куће Сава Вуковића - вода носи подлогу, а зими је готово непроходан.Одавно је, каже Вјекослав Веша Вуковић, предложено да се пробије траса јужном падином брда, власници не споре земљиште...Нико, међутим, да поведе акцију, сви гледају своја посла...
Туристичка оаза - засеок Под гором (фото: Д. Гагричић)
Чекају пројекат шумара
Овде се надају да ће неко видети економске разлоге, пре свега у шумском благу, а и туристичке шансе, па да Смудиноге дођу на ред за градњу експлоатационог и протривпожарног пута са бољим елементима коловоза и тврдом подлогом. У ишчекивању пројекта, којим би касу одрешили држава и шумари, траже мајдане камена, како се камен не би довозио из Бистрице, већ млео овде или негде у околини.
Извор: Златар инфо, Д. Гагричић
