„удари га по џепу, па ће се научити памети“ у овом случају не важи. Међутим, министарство просвете пронашло је друго решење. Насилна и проблематична деца ићи ће на друштвено користан рад.

Ако дете направи велику грешку са одређеним последицама, ако својим понашањем изазове материјалну штету, постојаће јасно дефинисан васпитно дисциплински поступак.

– Још се не зна како ће се спровосити закон о друштвено-корисном раду и на који начин, али верујем да је то добро за ту децу. Правилник се још чека. Насилници ће се наћи у позицији да се неко према њима понаша онако како су се они понашали према својим жртвама – истакла је Драгана Ћорић, професорка Правног факултета из Новог Сада на јучерашњој конференцији о вршњачком насиљу „Друг није мета“.

Ако основац бије друга из разреда, може да му буде смањена оцена из владања, да добије укор наставничког већа или директора, или да буде премештен у другу школу.

Убудуће ће, због нових просветних правила, моћи да му пропишу и друштвено-користан или хуманитарни рад. Исто важи и за средњошколца насилника, само што он може да буде и избачен из школе, али без проблема може да се упише у неку другу.

О новинама које се односе на већу одговорност ученика, наставника и родитеља говорила је Биљана Лајовић, саветник министра просвете.

Лајовић је нагласила да је Нацртом прецизно дефинисан васпитно дисциплински поступак и да се као мера предвиђа друштвено-корисни и хуманитарни рад за ученике, уз поштовање њихових година и достојанства.

Друштвено корисни рад ће за озбиљну повреду дисциплине изрицати школа, али ће обавестити родитеља. Ученик ће казну одрађивати у школи или ван ње, али под надзором наставника.

Председник Форума средњих стручних школа Београда Милорад Антић истиче да је друштвено користан ради намењен само деци која су насилна.

– Деца би обављала активности које су у складу са њиховим годинама. Неће нико да их тера да иду у каменолом, али ће скупљати смеће или лишће око школе, чистиће клупе. Нажалост, овај програм је намењен само за проблематичну децу. Сматрам да би и остала деца требало да буду укључена – истакао је Милорад Антић.

Учитељи и наставници су последњих година бомбардовани разним правилницима о правима детета. Поштовала се форма, а не учитељ.

Деца су постајала све неваспитанија, а родитељи све безобразнији. Многи су овај закон протумачили као преваспитавање родитеља. Јер ако до поласка у школу нису успели да васпитају своје дете, казне и друштвено- користан рад ће их натерати да то напокон ураде.

ГЗС/  Телеграф.рс, Кристина Безбрадица