што је због компликованих административних процедура једно време био стопиран. То ће бити од великог значаја за воћаре овог краја.

„До застоја у извозу долази када руска фитосанитарна инспексција захтева да се одраде анализе на монилију. То је најчешћа болест која захтева коштичаво воће, тада долази до сушења и труљења плодова. Додатне анализе су успоровале и на неким местима потпуно заустављале извоз воћа за Русију. Дешвало се да усред сезоне због појаве болести, стопирају извоз“, изјавио је за РИНУ Борис Петровски, инжењер агрономије.

Ова вест од вликог је значаја за воћаре овог краја, јер су се Руси претходних година показали као захтевни купци, али и изузетно добре платише. Највећи део рода екстра квалитета одлази управо у ову државу.

„Њихов главни захтев је изузетан квалитет. Нису им толико важне сорте, колико има је битан изглед плодова. Воће мора да буде што крупније, без икаквих оштећења, добро обрано и спаковано. Да би трешња завршила на руском тржишту мора да има обим од минимум 24 милиметра, док вишња треба да буде величине од бар 22мм. Они траже само прву класу, а наши воћари се труде да испуне њихове ригорозне критеријуме. Улажу у системе наводњавања и агротехничке мере, јер знају да само уколико имају квалитет могу да профитирају“, рекао је Петровски.

Из Србије се за Русију највише извозе јабуке, потом нектарине, брескве, вишње и боровнице. Извозницима су лакше пласирање робе на то тржиште, пре свега јагодичастог воћа, омогућила и нова правила донета прошле године по којима је неопходни минимални капацитет хладњача смањен са 500 на 200 тона.

По новој Уредби о евиденцији извозника воћа и поврћа у Русију, извозници шљива, трешања, вишања, јагода, малина, боровница, купина, рибизли, дрењина, брусница и сличног ситног воћа, мораће у власништву или закупу да имају хладњачу капацитета најмање 200 тона.

ГЗС/РИНА