Пре 20 година Кумановским споразумом окончана НАТО агресија 



 

Пре 20 година Кумановским споразумом окончана НАТО агресија
09.06.2019 19:20 | 0 коментар(а)



На данашњи дан пре 20 година, после 11 недеља бомбардовања и пет дана преговора, на војном аеродрому у близини Куманова,

потписан је споразум о војно-техничкој сарадњи који је означио крај НАТО агресије на СРЈ.
Споразум су потписали генерал-пуковник Војске Југославије Светозар Марјановић, полицијски генерал Обрад Стевановић и британски генерал Мајкл Џексон.
Кључне одредбе Војно-техничког споразума су подразумевале прекид дејстава НАТО снага на СРЈ, повлачење ВЈ и полиције Републике Србије са простора Косова и Метохије за 11 дана, успостављање зоне безбедности од административне границе са КиМ унутар територије Србије и Црне Горе пет километара на копну и 25 у ваздуху, обавезу Кфора да разоружа ОВК.
Генерал-пуковник Светозар Марјановић је, после потписивања Кумановског споразума изјавио да је делегација ВЈ водила разговоре са представницима УН и међународних организација, односно снага за међународну безбедност.
"Разговори су били тешки, али смо коначно успели да потпишемо споразум о миру, што значи да је рат престао. Међународне безбедносне снаге ће бити под покровитељством Уједињених нација са преузетим обавезама да обезбеде потпуни мир на простору Косова и Метохије", рекао је тада генерал Марјановић.
Британски генерал Мајк Џексон изјавио је да се "Споразумом стварају услови за прекид бомбардовања, распоређивање мировних снага на КиМ и поступно повлачење југословенске војске".
Наредног дана агресија НАТО на Србију (СРЈ) је прекинута, прве јединице Војске Југославије су почеле повлачење са Косова и Метохије, а касније истог дана Савет безбедности Уједињених нација је, уз уздржан глас НР Кине, усвојио резолуцију 1244 којом је легализован долазак међународних војних снага у јужну српску покрајину.
На Косово и Метохију упућено је 37.200 војника Кфора из 36 земаља, са задатком да чувају мир, безбедност и повратак више стотина хиљада албанских избеглица док се не дефинише најшири степен њене аутономије.
Последњи пројектили НАТО, 79. дана агресије на СРЈ, пали су нешто после 13 часова у подручју села Кололеч код Косовске Каменице, а убрзо потом генерални секретар НАТО Хавијер Солана саопштио је да бомбардовање престаје.
За 78 дана, према различитим подацима, погинуло је између 1.200 и 2.500 људи.
Од почетка јуна и у току трајања преговора у Куманову, НАТО авијација је, само у зони Треће армије, бацила више од 1.300 разорних бомби и 25 контејнера касетних бомби. Бомбардовали су 140 насељених места и више од 70 војних објеката и положаја ВЈ.
СРЈ је нападнута под изговором да је кривац за неуспех преговора у Рамбујеу и Паризу о будућем статусу покрајине Косово и Метохија.
Након што је одлуку о неприхватању страних трупа потврдила Скупштина Србије, која је предложила да снаге Уједињених нација надгледају мировно решење сукоба на Косову, НАТО је 24. марта 1999. у 19.45 започео ваздушне ударе крстарећим ракетама и авијацијом, на више подручја Србије и Црне Горе.
Деветнаест земаља Алијансе почело је бомбардовање са бродова у Јадрану, из четири ваздухопловне базе у Италији, подржане стратешким бомбардерима који су полетели из база у западној Европи, а касније и из САД. Најпре су гађане касарне и јединице противваздушне одбране Војске СРЈ, у Батајници, Младеновцу, Приштини и на другим местима.
Готово да нема града у Србији који се током 11 недеља напада бар неколико пута није нашао на мети снага НАТО-а.
Одлука о бомбардовању тадашње СРЈ донета је, први пут у историји, без одобрења Савета безбедности УН, а наредбу је тадашњем команданту савезничких снага, америчком генералу Веслију Кларку, издао генерални секретар НАТО-а Хавијер Солана.
У бомбардовању је уништено и оштећено 25.000 стамбених објеката, онеспособљено 470 километара путева и 595 километара пруга. Оштећено је 14 аеродрома, 19 болница, 20 домова здравља, 18 дечјих вртића, 69 школа, 176 споменика културе и 44 моста, док је 38 разорено.
Током бомбардовања извршено је 2.300 ваздушних удара на 995 објеката широм земље, а 1.150 борбених авиона лансирало је близу 420.000 пројектила укупне масе 22.000 тона.
НАТО је лансирао 1.300 крстарећих ракета, изручио 37.000 "касетних бомби" од којих је погинуло око 200 особа, а рањено више стотина и употребио забрањену муницију са осиромашеним уранијумом.
Уништена је трећина електроенергетског капацитета земље, бомбардоване су две рафинерије - у Панчеву и Новом Саду, а снаге НАТО су употребиле и такозване графитне бомбе за онеспособљавање електроенергетског система.

Вулин: Кумановски споразум је прекинуо рат, али није донео мир
Кумановски споразум, у коме нема капитулације, предаје оружја и људи, али нема ни останка наших снага и уставног поретка на Косову и Метохији, прекинуо је рат али није донео мир, изјавио је данас министар одбране Александар Вулин поводом 20 година од потписивања Војно-техничког споразума у Куманову.
Вулин је рекао да су војска и народ упорним отпором изборили највише што се могло и да су бомбардовање и покушаји копненог уласка на планини Паштрик трајали до самог потписивања Војно-техничког споразума.
Министар је навео да је након уласка међународне заједнице на Косово и Метохију, протерано 250.000 Срба, Горанаца, Бошњака, Рома, Ашкалија и убијено више од 1.000 људи.
"Шиптарски терористи" су наставили са етничким чишћењем и злочинима за које нико није одговарао, а рат који Срби нису ничим изазвали и оправдали завршио се признањем да међународно право нема више никакву вредност и важност, истакао је Вулин.
"Србија је поносна на свој народ и оне који су је бранили у тим временима, и неће да прихвати наметање кривице за злочине који су почињени над њом, нека се стиде други", закључио је министар Вулин.
Дрецун: НАТО агресија над Србијом због КиМ још траје
Председник скупштинског Одбора за Косово и Метохију Милован Дрецун, оценио је данас, поводом 20. годишњице потписивања Кумановског споразума, да агресија НАТО над Србијом због Косова и Метохије није завршена и да неће бити завршена док год се не реши статус КиМ.
"Борба и даље траје. Албанци желе пуну независност наше јужне покрајине и ми се са тим апсолутно нећемо сложити. Покушавамо да дођемо до неког компромисног решења", рекао је Дрецун у емисији "Седмица" Радио Београда 1.
Према његовим речима, оно што је кључна ствар је то да је Кумановским споразумом успостављена копнена и ваздушна зона безбедности.
Небојша Вујовић, дипломата и учесник преговора, нагласио је да је Резолуција 1244, која је донета након потписивања Кумановског споразума, наша "тапија над земљиштем".
Он је навео да онај ко каже да је Резолуција 1244 преточени део Кумановског споразума и да није добра, треба да узме Платона у руке и да прочита шта је држава, право, политика.
"Резолуција 1244 је наша тапија над земљиштем. Кад дође силеџија, па вас избаци из куће и каже: ’Ја сам јачи од тебе, склони се’, ви ћете се склонити јер ће вас поново тући. Међутим, у катастру ви сте и даље власник своје имовине. Е, то је Резолуција 1244", истакао је Вујовић.
Из ове преспективе, каже он, Кумановски споразум и Резолуција 1244 су једино светло на крају тунела.
"Свако ко је данас овлашћен да доноси високе државне одлуке, погрешио би ако би направио преседан, јер историја памти", закључио је Вујовић.

ГЗС / Танјуг











Пошаљите ову вест Вашим пријатељима!
ovde slika


kumanovo sporazum kosovo srbija

Оставите коментар

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, шовинистичке или претеће поруке неће бити објављени. Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одржавају ставове Гласа Западне Србије.

Ваше име:
Ваш коментар:

Спам заштита:

 

Коментари посетилаца (0)

Вест нема коментара.
Будите први који ће коментарисати ову вест!


 



























 


 

© Глас Западне Србије
Жупана Страцимира 9/1, Чачаk
060 5000 150, 032 347 001

Импресум

Статистика сајта:
Прес: 71.487.199 посета
Тренутно на сајту: 215 посетилац(a)