средстава пољопривредницима
до 40 година старости, сазнаје “Блиц”.
Пољопривредници ће моћи да добију од
неколико хиљада евра до чак 1,2 милиона.
Први услов је регистровано пољопривредно
газдинство, минимална инвестиција је
од 10.000 до 20.000 евра, а програмом је
предвиђено и где се тачно новац може
утрошити.
Средствима намењеним
за рурални развој (ИПАРД програм) могуће
је куповати пољопривредне машине, опрему
за пластенике, системе за наводњавање,
куповину и реконструкцију објеката.
Све то је дозвољено у секторима млека,
меса, воћа и поврћа. Добијеним новцем
није дозвољно куповати земљише, стоку
и семе.
Програмом је предвиђено
повраћај од 50 до 60 инвестиције. Млади
фармери у планинским крајевима (надморска
висина изнад 500 метара) могу рачунати и
на подстицај од 70 процената. Један
пластеник на 20 ари кошта, рецимо, 20.000
евра, што значи да његов власник могао
да рачуна на повраћај и до 14.000 евра.
Максимални износ
повраћаја је 1,2 милиона евра, што значи
да је максиална инвестиција око1,5 милиона
евра.
Зоран има 24 година и
одлучио је с породицом да остане у селу
надомак Ковина. Производи углавном
расаде и украсно биље.
- Пре пет година смо
кренули са једним пластеником, данас
их имамо пет. Све смо радили без кредита.
Готово целу зараду смо улагали у нове
пластенике, и тек данас можемо оставити
који динар са стране. Да је било подстицаја
било би много лакше - каже Зоран.
На конкурс ће моћи да
се пријаве и пољопривредници старији
од 40 година, али ће млађи имати предност.
Конкурс ће бити објављен почетком 2016.
Потом треба очекивати и новац, а Драган
Мирковић, начелник Одељења за рурални
развој у Министарству пољопривреде
саветује да је већ сада потребно кренути
са припремама.
- Први корак је добро
проучити програм који ће на српском
бити објављен на сајту министарства за
недељу, две. Потом треба кренути у озбиљно
размишљање и планирање инвестиције -
каже Мирковић за “Блиц”.
Бранислав Гулан, стручњак
за пољопривреду и члан Одбора за село
у САНУ, процењује да младих пољопривредника
у Србији (до 40 година) има око три одсто,
док их у ЕУ има шест процената.
- Највећи проблем у
Србији је то што не постоји сигурно
тржиште. Препреке су и недоступност
земље и финансија и приче о тешко
зарађеном динару - оценио је Гулан.
Извор - Блиц
