и пунудио руку спаса православним верницима на далеком западу. Канонизован је пре три године и проглашен за свеца, а приликом ископавања његових моштију догодило се чудо од ког су монаси остали у шоку.

„Након осам деценија од  смрти Мардаријеве мошти су ископане и тад се видело да и након  82 године оне нису иструљене, његове мошти биле су целовите. То најпре можемо схватити као поруку Господа Бога да је он био свети  човек који је свој живот посветио Богу, а иако је тај пут тежак и трновит, награда која за то следи је вечна“, казао је за РИНУ, Димитрије Станојевић магистар богословије.

Нетрулежно тело владике Мардарија, фото: РИНА

Први српски светац у Америци рођен је као Мардарије Ускоковић  1889. године у Црној Гори, а са само једанаест година желео је свој живот да посвети Богу и постане монах. Пешке је 1905. Године отишао у манастир Студеница где се и замоншио, а потом одлази у Русију. Његове проповеди тамо су слушане са великом пажњом, био је добродошао у целој царској земљи, па чак и на двору Романових. Верује се како је управо  Мардарије открио да је раскалашни Распућин био немачки шпијун. Након Русије, своју духовну мисију наставио је у Америци, тамо је саградио  манастир посвећен Светом Сави, који је уједно био сиротиште и дом за старе.

„Новац за куповину земљишта дао му је наш славни научник Михајло Пупин, народ је причао да је и сам Мардарије иако тешко болестан, помагао у изградњи. Манастир је изграђен у руском стилу, а у њега долазе не само Срби, већ и Румуни, Руси и Бугари. Овде траже спас и речи утехе, а сваког дана у подне могу се чути света звона која позивају народ на молитву јер велики светац бди над њима“, рекао је Димитрије.

Нетрулежно тело владике Мардарија, фото: РИНА

Свети Мардарије упокојио се  12.  децембра 1935. године, јер је са само 46 година умро од туберкулозе. Сахрањен је у својој задужбини у Либертвилу, а његове мошти и данас се могу целивати у манастиру.

ЗАХВАЉУЈЕМО СЕ НА УСТУПЉЕНИМ ДЕЛОВИМА ВИДЕО МАТЕРИЈАЛА  PRIJATELJIBOZIJI.COM  И СРПСКОЈ ТЕЛЕВИЗИЈИ У АМЕРИЦИ - Тамари Весни.

ГЗС/РИНА