регион југозападна Србија жели да пружи подршку женама које трпе насиље да се охрабре и пријаве насилника, али и да укаже целом друштву да не постоји оправдање за насиље! Насиље није приватна ствар и било да сте жртва или сведочите насиљу – НАСИЉЕ УВЕК ТРЕБА ПРИЈАВИТИ! Када до такве пријаве дође, важно је да будемо сигурне да ће све надлежне институције адекватно одреаговати!

Фото: ПП Медиа

Подаци говоре да сваке године у просеку између 25 и 40 жена буде убијено у породичном и партнерском насиљу, а да је трећина убијена иако је претходно пријавила насље – што значи да им систем није омогућио потребну заштиту и помоћ.

Од почетка године до данас убијене су најмање 22 жене, што сазнајемо на основу анализе медијских садржаја коју врши Аутономни женски центар, будући да не постоји званична статистика о фемициду у Србији. Не знамо колико убистава жена није доспело у медије нити колико је жена умрло након дугогодишње изложености насиљу у породично-партнерским односима.

– Важно је истаћи да је фемицид само крајњи и најбруталнији исход најчешће дугогодишњег насиља над женама, које може бити психичко, економско, сексуално или физичко, а које почива на неједнаким односима моћи између мушкараца и жена. Најчешће је мотивисано жељом за контролом жене – истакла је председница УО “Форума жена Пријепоља Милева Малешић.

Неадекватан одговор институција на насиље над женама је један од честих разлога због којих се насиље не смањује, али и долази до фаталних исхода. Због тога је од круцијалне важности добра сарадња и умреженост између надлежних институција, које ће жени која трпи насиље пружити заштиту – речено је на округлом столу НАСИЉЕ НАД ЖЕНАМА – БЕЗБЕДНОСТ ЖЕНА НА СЕЛУ.

Жене на селу су због удаљености од града, немогућности приступа информацијама, телефону, интернету, јавном превозу, због економске зависности од партнера, преоптерећености неплаћеним радом у домаћинству итд. у већем ризику од насиља у породици, што потврђују и релевантна истраживања.

– Поред оснаживања жена на селу да препознају и пријаве насиље, желимо да пошаљемо поруку и целој заједници да нико не треба да окреће главу од насиља, то није приватна ствар, већ озбиљан друштвени проблем. Када насиље буде пријављено, важно је да институције адекватно одреагују, како би жени обезбедиле заштиту, а починиоца озбиљно санкционисале – навела је између осталог координаторка пројекта Безбедност жена на селу у Златиборском округу Алдина Салкановић.

– Женске невладине организације које су окупљене око Мреже жена против насиља Србије, око 30 организација, се труде да мењају законе, да утичу на јавне политике, да утичу на институције да би се побољшао положај жена које живе у ситуацији насиља. Женске организације имају 26 СОС телефона који пружају женама правну и психолошку подршку, а од тога је шест лиценцираних који спадају у систем социјалне заштите – истакла је између осталог Драгана Вељовић, оперативна координаторка Мреже жена против насиља.

Поручено је да само заједничким деловањем целог друштва, образовног система, здравства, судства, тужилаштва, полиције, центара за социјални рад, невладиних организација и медија може доћи до смањења црне бројке фемицида, повећања броја пријављених случајева насиља и допринети искорењивању овог друштвеног феномена.

ГЗС/ПП Медиа