У питању су змије које се све чешће могу видети тамо где их до сад није било – у подрумима стамбених зграда у центру града. Овакава ситуација већ неколико пута десила се у Чачку, а када су дежурне службе немоћне у помоћ уплашеним грађанима долази Дејан Бисенић. Он већ читаве две деценије на себи својствен начин комуницира са овим животињама и тако спашава на стотине живота.

„Примам позиве и у два сата по ноћи, и ја устанем и кренем. Никад ми није тешко, јер сам свестан да већина људи има патолошки страх и при самој помисли на њих, а не кад их виде у својој кући. Свима прво саветујем да се удаље од змије и ни по коју цену је не дирају. Оне никада не нападају прве већ само ако су угрожене. Не носим алат, већ на мени познат начин, кажем шта им кажем, оне се појаве, ја их покупим голим рукама и вратим у њихово природно станиште. Тада су сви безбедни“, открива Дејан за РИНУ.

Дејан Бисенић 

Ову несвакидашњу вештину у Србији поседује мали број људи, преноси се са колена на колено, а такав случај био је и са овим Чачанином. Кад је имао двадесет година, татина мајка му је открила ову тајну, а Дејан као младић није ни био одушевљен сазнањем да има моћ комуницирања са змијама. Ипак, један догађај на мору био је својеврсни тест.

„Са пријатељима те године сам отишао на море и у нашој близини појавило се неколико змија, били смо сви у великој опасности. Ја сам искористио оно чему ме је баба научила и тада сам схватио да како сам спасио наше животе, могу и друге и гризла би ме савест да се тога нисам прихватио. За 28 година рада, позвали су ме на хиљаде пута, ту сам за све да им помогнем. Било је ту много предрасуда и чудних погледа, али изборио сам се свим тим“, прича Дејан.

Приписивали су за ових двадесет година Дејану чудне надимке – шаптач, змијар и многе друге, али ипак Дејан не мари за то, већ пушта да његова дела говоре о њему.

Срђан Обрадовић из Чачка који је након повратка из воћњака имао неочекивани сусрет са шарком дугом преко два метра, вечно је захвалан управо Дејану Бисенићу.

„Оно што смо затекли на кућном прагу следило нам је крив у жилама, огромна змија која је прелазила кућни праг и кретала се ка дневном боравку. Успели смо некако да је отерамо у собу где смо је и закључали. Како је она боравила дужи период ту, позвали смо Дејана који је дошао и замолио нас да напустимо кућу како би били безбедни. Након пет минута изашао је са змијом обавијеном око руке и однео у шуму где је њено природно станише. У том кратком контакту са њим рекао ми је да на овом месту има много више змија него што ми мислимо, које су пуно отровније. Након неколико дана дошао је поново и у борби са овим гмизавцима која је трајала преко два ипо сата извадио је преко тридесет змија из нашег домаћинства, чак је у једном делу наше куће разбијао и тротоар и извлачио гмизавце", казао је Срђан.

Његову судбину поделили су многи, нарочито овог лета, када су поплаве напоље извукле велики број змија. Скоро свако вече Дејан има неку интервенцију, али ипак аплује на све, да пoкушају да сузбију свој страх и да се само удаље са места на ком су је видели, док он не дође. Иако би на његовом месту неко искористио ову вештину, јер човек у невољи не пита колико нешто кошта, Бисенић скромно каже да своје услуге не наплаћује, јер то му ништа не значи.

„Мој циљ је само да помогнем људима. Ја сам тај ког је судбина предодредила за ово и новац ми не треба. Захвалност у очима коју видим сасвим ми је довољна да наставим да помажем и даље“, каже Чачанин.

Открио је и народно веровање које леди крв у жилама. Наиме, према његовим речима свака кућа има своју змију чуваркућу, која с времена на време изађе напоље. Уколико неко ту змију убије, то је катастрофа за ту породицу и скоро сигуран смртни случај, зато Дејан свима поручује да не убијају змије, јер се не зна из чијег дома је она изашла.

ГЗС/РИНА