Душан Милошевић (49) по занимању фотограф са синовима Лазарем и Данилом за време пандемије у чачанском селу Прислоница преуређује брвнару коју је наследио од својих предака. Али, то ради на сасвим неибичајен начин. Он спаја старо са новим, прошлост са модерним технологијама.

„Имам идеју да у малој кућици од 40 квадрата направим два амбијента, један који ће подсећати на прошлост наших предака и топлину дома. Плочице смо заменили патосом, једним смедеревцем на дрва на ком ће се кувати џем, ајвар и стари кревет на ком су се одмарали моји преци последљих 100 година, а када прекорачите праг ућићете у модеран амбијент сачињен од резиденцијалног комада намештаја, рачунара и слика данашњице на зиду, који сам назвао "гора блаженства", казао је Дужан Милошевић за РИНУ, идејни творац овог здања на пропланку села.

Душан Милошевић, фотограф

Оно што је натерало чачанског фотографа да време проводи баш ту јесте што је кућа на најлешњем делу имања, осветљена са свих страна и погледом на планинске лепотице Овчар и Каблар. И као таква представљаће идеалан атеље за фотографисање, па ће овде оштрим објективом бити забележена сва лепота, коју овде Бог није штедео.

„Мислим да светлост даје чар дома, и гледајући како се пробија кроз прозоре куће, увидео сам да се те нијансе могу преточити у фотографију. Срушио сам зидове који су били преграда у простору како бих имао и јутри и у сутону осветљену просторију, у којој се и зависности од доба дана када преливају зидови разним пејзажним бојама, што ми омогућује и лети и зими да боравим на очевини", рекао је Милошевић.

Милошевић сматра да нема тачке на планети која те може испунити као место одакле су ти корени, и да је благослов вратити се на место одакле су потекли прадеда, деда и отац. Идеја која је започета не треба да има рок завршетка, већ да то буде прича која ће се изнова настављати кроз нове идеје, које ће се такође преносити са колена на колено.

ГЗС/РИНА