новинарства, јер је јако мало објективних новинара.

Она је у расправи у Спољнополитичком одбору ЕП и на поруке неких посланика да је "веома забрињавајуће питање слободе медија", одговорила да "питање истраживачког новинарства јесте крајње важно", преноси Бета.

- Веома сам отворена за расправу о томе и да бисмо били савршено поштени, ја мислим, а то сам рекла организацијама цивилног друштва, новинарима и кажем вама сада да не видим, да нема истраживачког новинарства у Србији", рекла је она и додала да, сада има недостатка истраживачког новинарства, али не зато што то гуши влада, већ га нема, јер нема објективног новинарства у Србији, односно јако је мало објективних новинара.

"Видимо пре да има неких који су веома наклоњени влади, односно медија који су јако против владе. Али постоје медији који су против владе и могу слободно да кажу шта мисле на темељу чињеница или на темељу онога што нису чињенице", подвукла је премијерка.

Како наводи Бета премијерја је навела"сви недељници у Србији су потпуно против владе, против председника, а од дневника су то три који су против владе, а бар два потпуно против владе, а један од њих је, рекла бих, мање или више објективан".

"Видели смо", истакла је председница српске владе, "интересантан случај локалног медија Новине врањске", уз тврдњу да су те новине затворене јер их влада није помогла.

"Те новине су биле критички настројене према влади, нису имале новца и затворене су", рекла је она.

"Ја сам", рекла је Ана Брнабић, "посебно од Министарства културе затражила извештај о том према влади критичком, што је у реду, медију, и у само 2017. је тај медиј добио од владе, будући да независна комисија Министарства културе издваја новац за пројекте, за своје пројекте више новца него за рецимо пет година између 2008. и 2012."

"Кад сам ја изнела те податке", приметила је она, "опозиција је рекла: У реду, али остали су добили више".

"Ја сам отворена да разговарам о томе да то боље разумем и да се види да ли ту заиста има нечега", закључила је Брнабићева.

Извор: Данас