посте. Постите, пожелите нешто лепо у поноћ и, да, проверите и како ветар дува.

Према предању, први који су примили хришћанску веру и прве поуке нове вере помињу се као катихумени или – оглашени, док је у српској цркви и народу дан крштења првих хришћана познат као – Зимски Крстовдан.

Празник се везује за светковање Богојављења, празника Крштења Исуса Христа, као и за дан посвећен светом Јовану Крститељу, који га је крстио у реци Јордану.

Празнују се, заправо, два догађаја, у вези са Часним крстом – проналазак Часног крста на Голготи и повратак из Персије у Јерусалим.

Зимски Крстовдан претходи сутрашњем великом празнику, Богојављењу, и прекосутрашњем Светом Јовану – Јовањдану, који су у црквеном календару уписани црвеним словом.

Старокалендарске православне цркве данашњи дан, 5 јануар (18. јануар по Грегоријанском календару), називају Крстовданом (зимским), који заправо није празник, већ само представља навечерје Богојављења.
„Ко се крстом крсти“

Пости се строго, први пут после Божића, јер је до овог дана било разрешење због великог празника. Зато је у српском народу остала изрека: “Ко се крстом крсти, тај Крстовдан пости”.

Према народним обичајима у неким деловима Србије на Крстовдан ваља да се опере сав веш и очисти кућа.

По народном предсказивању времена, који ветар дува на Крстовдан, тај ветар ће најчешће дувати током године. У Срему се говорило да се овога дана ветрови крсте (тј. укрштају, дувају један другоме у сусрет), па који надјача.

У дванаест дана, почињући од Божића а закључно са Крстовданом, огледа се дванаест месеци године која долази, па какво је време ког дана такво ће бити у месецу који том дану одговара по редоследу.

На Крстовдан су се, преносе хроничари, јели остаци бадњеданског пасуља и – спремане су пихтије. Али како је Крстовдан посни дан, то су их јели сутрадан, на Богојављење.

Агенције