Србија да буде нова винска регија, Шумадија српска Тоскана 



 

Србија да буде нова винска регија, Шумадија српска Тоскана
11.05.2014. 11:42 | 0 коментар(а)



Крагујевац- У Србији је у последњих десет година, винова лоза засађена на око 8.000 хектара земљишта и постоје велике шансе да наша држава постане нова винска регија, изјавио је данас Тањугу председник Удружења виноградара и винара Шумадије Божидар Александровић.

Према његовим речима, у последњих десетак година у Србији је отворено стотинак малих, приватних винарија, које су, како је оценио, постале познате, јер су изнедриле један квалитет, егзотичне мирисе и укусе и посебан стил вина. Та чињеница, додао је Александровић, привукла је светске енологе, консултанте, новинаре и друге гласноговнорнике, који су, последњих пет-шест година, чести посетиоци винограда и винарија у Србији. "Реч је о томе што су чула европских потрошача, пре свега западне Европе, засићена француским, шпанским, португалским винима, винима новог света Чилеа, Аустралије, јужне Африке и отвара се један невиђени простор за неке нове егзотичне мирисе и укусе и неке нове винске регије", оценио је Александровић и истакао да је управо у томе шанса Србије.

Сигуран је да су сви ти мириси, укуси, сорте и стил вина који долазе са простора Србије, јединствени у свету, и уверен да постоје потенцијали да Шумадија постане српска Тоскана.

Додаје да је Тоскана пре 40 година била запуштена регија, где је вода била скупља од вина, а данас је туристичка дестинација број један у свету, коју годишње посети 10 милиона људи и чија се вина, по јако високим ценама, продају широм света. "Значи, ако ставимо акценат на то, ако на прави начин презентујемо једну нову винску регију, ако привучемо све те винске трговце, винске новинаре, који праве слику о некој винској регији,имамо велику шансу у будућности изградимо бренд и српских и шумадијских вина, и да у наредних 10 до 30 година постанемо значајан фактор на европској винској сцени", нагласио је Александровић. У целом свету, па и у Србији, додаје, најзаступљеније су висококвалитетне сорте грожђа за производњу врхунских вина. Од белих сорти то су совињон, шардоне, бургундац, сиви бургундац, ризлинг, а од црвених сорти - каберне совињон, мерло, виноноар, каберне фран и домаће аутохтоне сорте, на којима тек треба радити. "Оне су у прошлости поприлично занемеране и запостављене, а то су тамјаника и прокупац. Дакле имамо на чему да радимо и сигуран сам да, ако држава препозна ово што раде српски виноградари и винари, онда ћемо имати успех", истакао је Александровић. Према његовим речима, држава треба да уведе одређене критеријуме и стандарде да би се тај производ сачувао и да би постао специфичан, и наглашава да има начина и да помогне, а да је ништа не кошта.

"Довољно је да пар ресорних министарта апелују, у својим многобројним обраћањима, да потрошач у Србији треба да пије српска вина, да треба са српским производима да се поноси а не да се стиди, и да када странци дођу у Београд да их услуже винима из Србије. То је оно најјефтиније и најбезболније што могуе да ураде они званичници од којих ми то очекујемо", рекао је Александровић и додао да је све остало много скупља ствар, и да се ради на дуже стазе. Подсетивши да су се шумадијски винари удружили под слоганом "удружуј се и кад можес сам", Александровић је рекао да је Удружење виноградара и винара Шумадије формирано са циљем да подигне глас и каже да Србија, у времену свеопштег пропадања, има нешто своје чиме може да се поноси. У организацији овог Удружења, 17. и 18. маја у Краљевој винарији на Опленцу биће одржан први Шумадијски фестивал вина, на којем ће производе и услуге представити 14 регистрованих винарија.

Глас западне Србије - Танјуг  













Пошаљите ову вест Вашим пријатељима!
ovde slika


Рекламирајте се на порталу Гласа западне Србије

Телефон: 032 347 001 | Мејл: redakcija@glaszapadnesrbije.rs

Оставите коментар

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, шовинистичке или претеће поруке неће бити објављени. Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одржавају ставове Гласа Западне Србије.

Ваше име:
Ваш коментар:

Спам заштита:

 

Коментари посетилаца (0)

Вест нема коментара.
Будите први који ће коментарисати ову вест!


 



























 


 

© Глас Западне Србије
Жупана Страцимира 9/1, Чачаk
060 5000 150, 032 347 001

Импресум

Статистика сајта:
Прес: 74.681.987 посета
Тренутно на сајту: 154 посетилац(a)