Тврђава која никад није била освојена војним путем, сведок трагичних љубавних прича и страдања девојака

Голубац – На стрмој стени Ридан, на самом улазу у Ђердапску клисуру још у средњем веку изграђена је тврђава Голубац која је од давнина позната и

под називом Камени стражар гвоздених врата. Први пут име ове фасцинантне грађевине појављује се 1335. године и тада се наводи да је угарска војна посада била смештена унутар самог утврђења, али је велика мистерија ко је и када подигао ово здање. Најчешће се као градитељ спомиње краљ Драгутин Немањић у 13. Или Угари у 14. Веку, али ништа од тога није доказано.

„Оно што је назанимљивији податак јесте да ова тврђава никад није била освојена војним путем. До Косовске битке била је у српским рукама, а после су је преузели Турци. По својој артхитектури потпуно је другачија од свих грађевина тог тоба. Састоји се од девет масивних кула и палате утврђења, коју је изградио деспот Стефан Лазаревић. Због ефикасније одбране преграђена је и подељена на неколико целина које су међусобно повезане бедемом“, изјавио је за РИНУ, Сретен Живковић руководилац туристичког сектора тврђаве Голубац.

Одувек је тврђава Голубац била од изузетног стратешког значаја. У једном делу фасаде узидано је топовско ђуле, вероватно из рата 1428.године, а главна улога те топовске куле била је заштита пристаништа.

Фото: РИНА

Поједини историјски списи доказују да је на истом месту постојало утврђење и у доба старих Римљана које је током великих борби потпуно разорено, а након тога поново обновљено. Поред бројних легенди који се преносе са колена на колено, најчешће се могу чути оне везене за само име тврђаве.

„Према једној од прича, тврђава Голубац је добила име по томе што је византисјка принцеза Јелена била заробљена у највишој, такозваној „шешир кули“ и у својој усамљености и тузи хранила је голубове, који су јој служили као писмоноше. Поједини путописци су у својим сведочанствима наводили да из далека врхови куле изгледају као голубови, па је тако тврђава добиле име. Најживља легенда у овим крајевима везана је за лепу девојку Голубану у коју је турски султан био несрећно заљубљен и због неузвраћене љубави, осудио ју је на смрт. У сваком смислу голуб је симбол ове тврђаве и тако се преводи на све светске језике“, рекао је Стеван.

Претходних година услед експанзије домаћег туризма тврђава Голубац била је један од најпосећенијих локалитета. У периоду од 2014. до 2019. године урађена је потпуна реконструкција тврђаве Голубац. Врата су отворена за све љубитеље историјских грађевина, а сама тврђава подељена је у четири зоне. До те последње, због изузетно неприступачног терена могу стићи само најхрабрији.

ГЗС/ РИНА