морао растати са својим великим пријатељем. Тада се, наиме, са доратом Соколом, трогодишњим расним коњем из Босне, нашао у таласима Мораве и река их је однела оба.

Нектаријевић је, срећом, успео да се ухвати за врбу усред моравске матице у Катрзи, и после два сата борбе за живот врати на обалу где је спазила сусетка Гордана Манојловић и позвала хитну помоћ.

Ацо Нектаријевић са својим коњем надничио, и зарађивао за живот

„Тугујем за мојим великим пријатељем, и мојом десном руком, Соколом. Пронашао сам га у четвртак у Обрви, 15 километара низводно, пошто ми је то јавио мој син”, каже за агенцију РИНА Нектаријевић.

Газећи по још хладној моравској води он нам је показао место где је река на спруд избацила лепог босанског дората који вреди 2.600 евра, и каже:

„Он ми је био хранилац, сваког дана смо радили по селу послове које од нас заишту, пољопривреду или шодер, и није ми лако што се растајем од њега.”

Нектаријевић наводи да је са овим племенитим пастувом зарађивао дневно око 1.000 динара, било у врстању или извлачењу крупнога песка. Срећан је што је данас жив, мада тугује што му његовог најбољег сарадника нема.

Запрежна кола су Нектаријевића заробила у води

„Одвели су ме у амбуланту у Мрчајевцима и питали шта је било с вама, а ја сам рекао упао сам у Мораву.”

То се догодило 12. априла а пастува је на спруд река избацила на Катинском путу, то је МЗ Бабско Поље на подручју Краљева. Успут смо, у Катрзи, срели мештане, Спасовиће, оца Жика и сина Зорана који су нас упутили где да скренемо и како да нађемо главне чиниоце ове необичне приче. Необичне и тужне јер Нектаријевић, у свом домаћинству, невољно показује празан шпедитер, руком окреће према Западној Морави која му је однела ата, и пита се може ли живот да буде мало милостивији према овом моравском човечанству.

РИНА

Од Сокола остала само копита