до оживљавања фудбала на Руднику, одушевила су многе спортске раднике, који су свој каријерни печат оставили управо у том малом планинском месту.

Један од оних који су више од три деценије радили и васпитавали ђаке на "крову Шумадије", и који је свој живот везао за Рудник, јер је у њему већ 60 година, професор физичког васпитања у пензији, Милан Деспотовић, вероватно спада у најбоље познаваоце спортских прилика некада, а у разговору за Глас западне Србије напомиње да га та незванична говоркања помало растужују, али и радују.

"Глупо је да сва села између Рудника и Милановца имају своје клубове, а да Рудник, као некадашњи огромни снабдевач талентима Борца из Чачка, Такова и Металца из Милановца, свој клуб данас нема. Подигао бих обе руке и 10 прстију за оживљавање те идеје", каже Деспотовић.

Његова примарна струка била је одшколовавање ђака за даља усмерења у спорту, пружање примарне спортске културе и усађивање љубави према спорту уопште, док су они најталентованији одлазили касније на поједине спортове и постајали веома познати.

Међу њима је било одличних фудбалера Младог Рудара, предвођених, како каже, браћом Кецман. По његовим речима, колико је Рудник добро место за припреме, сведочи и чињеница да су омладинци највећег клуба Србије, Црвене звезде, долазили својевремено на висинске припреме.

"Ма услови су изванредни, на припреме су долазили и чувени браћа Ђуровски из Звезде. У једном од тих наврата је и велики "Шеки" (Драгослав Шекуларац) запазио младог голмана Младог Рудара Стевана Стојановића, који је ту бранио као петнаестогодишњак, па га је касније одвео у Звезду где је наставио са школовањем", истиче професор у пензији и додаје да су услови посебно добри за кондиционе тренинге јер је, наводи он, Рудник "океан кисеоника".

16000 хектара под шумом, делује импресивно, запажа он али и указује на немарност људи и лакомост када је у питању уништавање природних добара Рудника.

"На несрећу, свакодневно се шума уништава, људска рука сече дрвеће у неумереној количини. Не може ми нико рећи да су то потребе индустрије и дрвно-прерађивачког сектора, то је класично уништавање", закључује Деспотовић, уз велике критике које упућује "Србијашумама".

У њиховој су надлежности, додаје, шуме овде, а Шумадинци морају да буду свеснији да морају више и боље да "бране своја плућа".

"Јован Цвијић је почетком XX века пронашао букве најстарије на територији Шумадије, као реликвије, драгоценост и посебност целе Србије. То је постало национално добро, а ових дана и година управо оне нестају. То сви знају али се не реагује. Страшно", критичан је Деспотовић према надлежнима.

Иначе, Фудбалски клуб Млади Рудар је у бившој Југославији прошао неколико кола у најмасовнијем клупском такмичењу, Купу Југославије.

Глас западне Србије