Србија је у последњих годину дана више него удвостручила увоз хлеба и пекарских производа, тако да је у 2019. на њено тржисте допремљено око 6.000 тона "свежег" хлеба, пецива и тоста у вредности од 6,8 милиона евра.

Како пише "Политика" векне су највише стизале из Румуније, Немачке, Бугарска, па и из Хрватске, у коју је, према недавно објављеним подацима, од њеног уласка у ЕУ, знатно повећан увоз хлеба.

"Звучи невероватно, јер већини потрошача није познато да им трговци и пекари увелико продају врућ хлеб и пециво који су на наше тржиште стигли у шлеперима"
претходно припремљени и замрзнути некада и хиљадама километара далеко", пише "Политика".
Лист додаје да се прециво пред очима купаца само "допече", углавном у трговинским и пекарским ланцима, и продаје као свеже.
Познаваоци тржиста објашњавају да "парбејкинг", како се назива ова техника припремања хлеба и пецива (делимично печени, а онда брзо замрзнути спремни за транспорт) све више замењује традиционално пекарство.

"Томе је допринела дистрибуција у трговинском ланцима, пре свега "Лидлу" који има своју централну пекару, као и фирме које овдашње хотеле и друге угоститељске објекте снабдевају углавном смрзнутим пецивом",
казао је данас председник Уније пекара Србије Зоран Пралица агенцији Бета.

На овај начин смањују се трошкови производње, јер трговци могу да испоруче у сваком тренутку хлеб и пециво идентичног квалитета и више им нису потребни висококвалификовани пекари,
јер "сваки запослени може да готово припремљене производе испече и постави на полице".

У Хрватској је тај проблем више него десетоструко већи, јер они увезу хлеба и пецива за 75 милиона евра годишње.

Готово свака пета векна хлеба која заврши на столовима грађана Хрватске увезена је замрзнута.

"Подаци су алармантни ако узмемо у обзир да нам је од уласка у ЕУ тренд увоза хлеба у порасту. У првих седам месеци увоз хлеба порастао је готово 30 одсто,
а слатких производа 28 одсто“, рекла је Нада Баришић из Житозаједнице а пренео "Јутарњи лист".

ГЗС/Политика