Живот у снази мотора 



 


Живот у снази мотора
11.05.2018 | 0 коментар(а)



Горњи Милановац - Музеј рудничко-таковског краја у Горњем Милановцу, 14. маја 2018. године, у 18 часова,

отвара изложбу на којој ће бити представљен живот и изузетна достигнућа у области моторне и аутомобилске индустрије и науке, светски признатог стручњака проф. Михаила Борисављевића, наводи се у саопштењу музеја.

Михаило Борисављевић је рођен 1912. године у Горњем Милановцу. Као возач од своје 12. године, већ крајем тридесетих година XX века је био активан спортиста.

Машински факултет је завршио на престижном Универзитету T.H. Berlin Charlotenburg, 1936. године. На факултету се упознао са Феријем Поршеом са којим је остао и касније у контакту. Радио је у немачким фабрикама: фабрици локомотива Borsig-Lokomotivwerke, Adler Werke, Daimler Benz, Friedrich Krupp и Auto-Union. Од почетка се истакао као тест возач и пробно је возио разна возила Мercedes-Benzа као и других произвођача, дајући своје утиске и примедбе за побољшање.

Био је почасни YU олимпијски аташе на зимској и летњој Олимпијади 1936. године.

По повратку у Београд радио је као погонски инжењер ремонта и сервиса „Експортне заједнице немачких аутомобилских фабрика А. Д. Берлин“.

Љубав према мотоциклима одвела је професора Борисављевића и на тркачке стазе. За време Првих међународних аутомобилских и мотоциклистичких трка на кружној стази око Калемегдана које су одржане 1939. године, Савез мото-клубова Краљевине Југославије је замолило Михаила да узме учешће као функционер и технички вођа парка. Поред тога, имао је дужност да приликом боравка у Југославији води бригу и помогне тркачкој екипи Mercedes-Benz-a, чији је вођа био његов дугогодишњи пријатељ аустријанац Alfred Neubauer.

Заробљен је 1941. године, и био је у логору Stalag VI F у Bocholt-u у Немачкој до 1945. године.

После рата ангажовао се на оспособљавању Завода за моторе Машинског факултета у Београду, на коме је као професор и шеф Катедре за моторна возила, радио све до 1978. године. Основао је школу за кадар аутомеханичара посебно са освртом на дизел-моторе који су се тада почели уводити.

Интензивно је сарађивао и са нашом индустријом: ФАП, Застава, ИМТ, Томос, Крушик, ИМВ из Новог Места, Торпедо из Ријеке и Војнотехнички институт.

Поред учествовања на бројним пројектима, проф. Борисављевић је конструисао први српски тркачки мотоцикл МБ 125, са којим је Недељко Карлеуша побеђивао на многим тркама. Са сарадницима је у ваљевској фабрици Крушик конструисао помоћни мотор за бицикл МО-1.

Био је у сталној екипи Миливоја Божића, а захваљујући његовом познанству са Феријем Поршеом, купљен је са попустом Порше који је возио Миливоје.

Професор Борисављевић је био један од оснивача Ауто мото савеза Југославије, затим члан председништва АМСЈ, члан техничке комисије ФИМ, делегат при ФИА и члан жирија на многим великим тркама, укључујући и оне у Монци. Један је од оснивача и почасни члан Југословенског друштва за моторе и возила ЈУМВ. Учествовао је на FISITA конгресима у Бриселу, Будимпешти, Хамбургу, Мелбурну и Београду.

У иностраној и домаћој штампи је извештавао са аутосалона и изложби моторних возила и њихове опреме.

Трагови његових дела су дубоко уграђени у машинско инжењерство, у науку, универзитет, ауто-мото спорт, аутомобилско новинарство.

Аутори изложбе и монографије посвећене проф. Борисављевићу су Ана Цицовић, виши кустос археолог Музеја рудничко-таковског краја, Момчило Пауновић, дугогодишњи пријатељ проф. Борисављевића и Владимир Веселиновић, члан Удружења историчара аутомобилизма.

Глас западне Србије

 

 

 







Пошаљите ову вест Вашим пријатељима!
ovde slika


Оставите коментар

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, шовинистичке или претеће поруке неће бити објављени. Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одржавају ставове Гласа Западне Србије.

Ваше име:
Ваш коментар:

Спам заштита:

 

Коментари посетилаца (0)

Вест нема коментара.
Будите први који ће коментарисати ову вест!


 









 


 

© Глас Западне Србије
Жупана Страцимира 9/1, Чачаk
060 5000 150, 032 347 001

Импресум

Статистика сајта:
Прес: 134.520.036 посета
Тренутно на сајту: 232 посетилац(a)