не могу да чекају , посебно у јулу када косачи највише имају посла, јер то је време када се косе ливаде и пашњаци.

Један од њих је Вук Вучковић, који је остао веран традицији и послу који је још као мали научио од оца и стрица.

„Врло је тешко косити на изузетно великим температурама , иако се сад толико не коси ручно , ипак морају се користити снага и вештину, али и способност човека, ја сам остао веран томе онако како сам научио. Отац и стриц ишли су на такмичења, на Рајац, у Босну , у Црну Гору, тако да сам и ја кренуо њиховим стопама и данас се такмичим”, рекао је Вук Вучковић.

Вук се не бави пољопривредом, али увек је спреман да помогне својим комшијама кад је то потребно, поред својих коси и суседне ливаде, што му тренутно помаже у припреми за предсетојећа такмичења.

„Сада идем у Босански Петровац и на Купрес, тамо су највеће косидбе које постоје, након тога долази косидба на Рајцу, а за нас је то косачки Вимблдон , ту се боримо сви за ту престижну награду златну косу”, рекао је Вук.

ГЗС