једном од три трасе предвиђене Просторним планом подручја посебне намене инфраструктурног коридора Београд–Јужни Јадран на деоници Пожега – Бољаре (аутопут Е-763), који је на раном јавном увиду до 12. марта.
До тада, све примедбе и сугестије на њега могу се доставити Министарству грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре.
Када буде коначно усвојен, овај документ представљаће плански основ за издавање локацијских услова, израду техничке документације, односно стварање услова за изградњу аутопута.
Укупна површина обухвата Просторног плана је 1000,50 км2, а како предвиђа, планирани аутопут пролазиће кроз општину Пожега у дужини од око 3,7 километара, Ариље 15,5 километара, Ивањицу 49,6 километра и Сјеницу у дужини од око 38 километара.
Како се наводи у нацрту који је на раном јавном увиду, равноправно су размотрене две варијанте коридора аутопута од Пожеге до Бољара.
Прва варијанта Исток 1, дужине 106,8 км, пројектована је јужно од Пожеге долином Моравице, поред Ариља и Прилика до испред Ивањице. Одатле, траса варијанте Исток 1 прати ток реке Моравице, пролази источно од Ивањице и на 188. километру од Београда напушта долину и почиње успон источним падинама Голије (Косовичко брдо, Братљево, Ковиље). Код Ковиља се, како је наведено, спушта у долину Ношнице, успон прати долину до превоја и вододелнице Граница, одакле се лагано спушта у Сјеничко и Ступско поље. Код места Врапци траса улази у долину Брњичке реке, пресеца Житничку и Рајанску реку и код места Цетановице спушта се у долину Сувог потока и Цетањске реке. Одатле источним ободом Пештерског поља долази у Бољаре.
Варијанта Исток 2, дужине 110,1 километар, идентична је са варијантом Исток 1, од Пожеге да места Врапци и Брњица, односно 75 километара од Пожеге. Одатле, траса Исток 2 прелази западно у односу на варијанту Исток 1. На том делу прати долину Брњичке реке и даље на запад долином Кнежнице пресеца реку Вапу, иде преко Раждагиње, па до Бољара заједничком трасом.
Како се додаје, уколико се током раног јавног увида утврди да је оправдано, Просторним планом се може размотрити и трећа, односно, Варијанта центар коридора аутопута.
Ова деоница била би дуга 102,9 километара, а пројектована је јужно од Пожеге долином Моравице, па поред Ариља и Прилика до испред Ивањице. Даље, долином Грабовице траса почиње успон на западне обронке Голије, пресеца реку Кладницу и западном долинском страном Увца, спушта се према Сјеници.
На овој деоници прелиминарно су планиране четири денивелисане раскрснице, односно петље - петља Пожега-Прилипац, петља Ариље, петља Ивањица, као и петља Сјеница (Дуга Пољана).
Уз аутопут 700 метара ширине заштитног појаса
Просторни план, који је на раном јавном увиду, обухвата коридор аутопута Е-763, на делу од Пожеге до Бољара, где је заштитни појас аутопута ширине од 200 до 700 метара.
Први појас заштите јесте појас самог аутопута, односно земљиште потребно за изградњу аутопута, петљи, денивелисаних укрштања и пратећих садржаја. Он има ширину од 70 до 150 метара.
У ширини до 75 метара од њега налази се заштитни појас, који чини земљиште за које се одређује строго контролисани режим коришћења у циљу заштите функције аутопута.
Трећи ниво је појас контролисане изградње и заштите животне средине који има ширину од 200 до 240 метара.
Такође, Просторним планом обухваћени су и постојећи и планирани коридори других магистралних инфраструктурних система са трасом и заштитним појасима инфраструктурних система који су у обухвату планског подручја (гасоводи, далеководи, оптички каблови...), а овим планом, наводи се, биће сагледан и пратећи алтернативни путни правац аутопута, те зона утицаја коридора аутопута на окружење, које чине најближа насеља, туристички простори, заштићена подручја природних вредности, сливови акумулација и слично.
Извор: еКапија, М.В.
