Само после 32 године, њихове прогнозе су се обистиниле и у Ужицу је направљена прва хидроцентрала у Европи, и то по Теслиним принципима полифазних струја.
„Одлука о изградњи хидроелктране потекла је од акционара такачке фабрике којима је био потребан јефтин, а сигуран извор енергије. У спровођењу њихових намера, помогао има је угледни професор Ђорђе Станојевић који је закључио да у овој реци има довољно водене снаге за производњу електричне енергије", рекла је за РИНУ кустос музеја у Ужицу Загорка Милићевић.
Одлука о овом подухвату стигла је врло брзо до Обреновића који су подржали градњу, а краљ Александар поставио је камен темељац у мају 1899. године. Ђорђе Станојевић имао је задатак да набави опрему за ову хидрелетрану.
„Набавио је Сименсове турбине и генераторе. Опрема је из Пеште и Беча возом стигла до Крагујевца, а како Ужице у то време није имало пругу, опрема је пребачена на дрвена кола која су вукла шест пари волова. Тако је овај караван путовао месецима, а бројни Срби су милили да је у питању сеоба народа", прича Загорка.
Кад је опрема на воловима стигла, Ере нису часиле часа и одмах су кренули у изградњу и потрудили се да у знак захвалности хидроелектрана буде отворена 2. августа, на рођендан краља Александра Обреновића.
"Мали број Ужичана је смео уопште да присуствује отварању, јер није им било јасно, како то струја и вода могу да се споје, да жица прође кроз таван, а да кућа не експлодира. Мислили су да ће доћи до неке велике експлозије", рекла је Загорка.
Прва струја произведена пре подне користила се за потребе ткачке фабрике, а после подне за оосветљивање града, поједних кафана, дућана и механа, а плаћала се по сијалици.
Хидроелектрана под градом радила је до 1973. године, али опрема је и данас након 120 година остала исправна и сачувана. Бројне стране делегације и амбасадори нису заобишле овај својеврстан споменик, који представља један од највећих туристчких потенцијала Ужица.
ГЗС
Dodaj sliku
Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, šovinističke ili preteće poruke neće biti objavljeni. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne održavaju stavove Glasa Zapadne Srbije.
Župana Stracimira 9/1, Čačak
redakcija@glaszapadnesrbije.rs | cacakvideo@yahoo.com
Izdavač: Privredno društvo GZS doo Čačak.
Glavni i odgovorni urednik: Gvozden Nikolić.
Registar javnih glasila Republike Srbije broj: IN000143.
Izrada: DD Coding
© Glas Zapadne Srbije 2025. Sva prava zadržana.