Грумен земље и грумен људске душе 



 

Грумен земље и грумен људске душе
05.12.2018 12:34 | 0 коментар(а)



Чачак – У Галерији Народног музеја у Чачку 17. децембра у 18. сати биће отворена изложба
Фигура Војводе Живојина Мишића, израдио Велимир Ђорђевић Зајечар, фото: Миленко Савовић

„Грумен земље и грумен људске душе” која садржи јединствену збирку предмета од керамике, из оставине завичајца Момчила Гојгића (1941 – 2018). За живота, беседио је да је сакупљање ових предмета, начињених на ножном колу, почео шездесетих па је у том великом међувремену збирка нарасла, постала богата и разноврсна.

Ево шта, у току припрема за поставку, за ГЗС каже аутор изложбе, виши кустос Народног музеја у Чачку, етнолог Ивана Ћирјаковић:

„По речима колекционара руководио се лепотом и старошћу израђених предмета, не и њиховом функцијом, тако да у збирци нема предмета који су коришћени на отвореном огњишту, нити за припрему хране. Углавном је то украсна и употребна керамика. Куда год би путовао, по бившим републикама СФРЈ и ван њених граница,углавном по балканским земљама, набављао је комаде керамике од грнчара. Збирка је стога разнородна, заступљени су предмети из Словеније, Хрватске, Босне и Херцеговине, Војводине, Косова, Македоније, али и Мађарске, Румуније и других земаља. Највећи је ипак број предмета из Србије, а начини набавке су различити.Углавном је колекционар, нашавши се у неком граду, сам проналазио грнчарске радње и директно од мајстора куповао комаде који би му се визуелно допали. Велики број предмета набавио је и на бувљим пијацама у Београду и Панчеву, а по неки комад добијао је и од од пријатеља који су знали за ову његову страст.


Бардак, израдио Велимир Ђорђевић из Зајечара и Бокал из Македоније, фото: Миленко Савовић

Момчило Гојгић је имао једну велику жељу, која му се нажалост није остварила за живота, да целокупну збирку поклони Народном музеју у Чачку, и да она у виду легата буде изложена и доступна свим житељима нашег града. Племенита и лепа идеја није још остварена, али се надамо да ће градски оци имати добру вољу да се изнађе одговарајући простор и у њега смести легат Момчила Гојгића.
Ова изложба, коју смо заједно планирали и за њу издвојили одабране експонате из пребогате збирке, само је почетак рада на будућем легату. Надали смо се да ће господин Гојгић изложбу у Галерији Народног музеја отворити и испричати причу о свом хвале вредном колекционарском подухвату. Нажалост, судбина није дозволила, па је ова поставка и изложба својеврсни епитаф једном вредном Чачанину, али и подсећање да наставимо да радимо на остварењу његове највеће жеље, оснивању Легата Момчила Гојгића.

Грнчарски занат и израда предмета од керамике био је један од најважнијих заната на простору Балкана у прошлости. Када се у обзир узме начин израде, коришћени материјал и начин обликовања, разликујемо три врсте керамике: ону израђену без кола, керамику израђена на ручном колу и израђену на ножном колу. Керамика ножног кола је најмлађа и најраспрострањенија и технолошки најкомплекснија. Најважнији грнчарски центри настали су у близини налазишта погодне глине. Керамика ножног кола израђује се од пречишћене масне глине без икаквих додатака. Судови који су израђени на ножном колу се глеђошу и најчешће су украшени. Грнчарство је до прве половине двадесетог века било искључиво градски занат, да би се променом начина живота у градској средини повукао на село. Грнчарија ножног кола распрострањена је по читавој Србији и могу се издвојити најзначајнија грнчарска подручја. У источној Србији најзначајнији грнчарски центар био је Пирот у коме је средином XIX века било 40 радионица. Пиротски грнчари су били изузетни мајстори, а због своје бројности, која је превазилазила потребе Пирота и околине, били су приморани да одлазе у печалбу. Тако су се и насељавали по свим крајевима Србије, отварали радње и преносили своја знања и технику рада. Поред овог важни центри керамике, који имају своје особености, били су и јужноморавска област, са најважнијим центрима у Врању, Сурдулици, затим Косово и Нови Пазар и Војводина, сваки са својим специфичним карактеристикама у врстама судова које производе, глеђосања и украшањања.”

Чутура и Ручка, котлајка ојачана жицом, фото: Миленко Савовић

Колекција која ће бити приказана на овој изложби, садржи 88 предмета и, иако разнородна, веома је интересантна и представља само део збирке од око хиљаду предмета коју тек треба обрадити и изложити у виду легата.

Момчило Гојгић рођен је у Чачку 29. маја 1941. године у Обилићевој улици, умро у Београду 11. јуна 2018. године. Основну школу „Милица Павловић” и Гимназију завршио у Чачку, а Правни факултет у Београду као један од најбољих дипломаца у својој генерацији.

Радио је у Београдским електранама и ЈУГЕЛ-у до пензионисања, са пуних 69 година. Велика љубав му је била песма па ће његово име остати забележено у ансамблу „ Крсманац“, чији је дугогодишњи члан био. Момчило је био велики љубитељ и познавалац уметности и колекционар. Био је интелектуалац, културан и пажљив са израженим највишим људским вредностима. Са њим је у неповрат отишао један део старог, грађанског Чачка.

ГЗС/ Г. Оташевић















Пошаљите ову вест Вашим пријатељима!
ovde slika


Оставите коментар

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, шовинистичке или претеће поруке неће бити објављени. Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одржавају ставове Гласа Западне Србије.

Ваше име:
Ваш коментар:

Спам заштита:

 

Коментари посетилаца (0)

Вест нема коментара.
Будите први који ће коментарисати ову вест!


 



























 


 

© Глас Западне Србије
Жупана Страцимира 9/1, Чачаk
060 5000 150, 032 347 001

Импресум

Статистика сајта:
Прес: 61.704.337 посета
Тренутно на сајту: 47 посетилац(a)