деценијама успешно гаје у својим пластницима. Ипак, тајна успеха може се рећи да донекле лежи у паметној глави човека који својим идејама и начину пословања иде корак испред, али и у подршци породице која га прати и равноправно учествује у породичном бизнису.

Три гененарације Милојевића ових дана имају пуне руке посла. Спанаћ посејан од првог до 10. октобра стигао је за сечу и већ се навелико ово поврће дистрибуира до домаћих купаца.

Мирослав Милојевић из Горње Горевнице деценијама се успешно бави повртарством, Фото: ГЗС

" Спанаћ се сеје парцијално, у 13 пластеника , на површини од 24 ара. Спанаћ је сам себи осигурао пласман јер се непрска , не третира хемикалијама и као органски потпуно је сам себи пронашао место на тржишту.

 За месец дана заврпава се сеча спанаћа, Фото: ГЗС

Увек се водим паролом да производим квалитетно и само оно што би пре свега дао својој деци и унуцима да једу. Са друге стране, оваква, органска производња са сортом долфи постиже количину од два до два ипо килограм по једном квадратном метру. Немамо расхода, осим трошкова семена који се крећу од осам до десет хиљада динара, каже Милојевић за ГЗС.

Производњом три повртарске културе до профитабилности

Дистрибуција спанаћа из пластеника Милојевића завршава се за месец дана и већ навелико теку припреме земљишта за сетву кромпира. Млади кромпир већ ће у првим данима маја бити спреман за домаће тржиште, а након кртоле, следи сетва младе паприке, ајваруше.

Мирослав Милојевић са унуком Еленом, Фото: ГЗС

" У пластеницима се обрћу три културе, спанаћ, кромпир и паприка. По први пут ове године посадићу боранију, која ће бити нека врста мог личног огледа, а са друге стране побољшавам квалитет земљишта за паприку",додаје Мирослав.

У Милојевићима важи правило " нема хлеба без мотике", па су три генерације укључене у повртарску производњу, не само у пластеницима, већ и на отвореном где се спремају парцеле за сетву лука.

Андрија и Елена свакодневно помажу у пластеницима, Фото: ГЗС

Најмлађим Милојевићима, десетогодишњем Андрији и осмогодишњој Елени повртарство није страно, јер се од малих ногу уче да само радом могу постићи успех и задовољство да зимују на планини и летују на мору.
" Не носим ја само гајбице, већ радим равноправно са дедом. Идем у школу, завршим обавезе и одмах излазим напоље . Сада је сезона вађења спанаћа и немамо пуно времена јер не сме да прерасте. Уједно када тај део завршим,селим се у суседни пластеник и почињем сетву кромпира", каже Андрија Милојевић за ГЗС.

Андрија Милојевић, Фото: ГЗС

Андријина сестра Елена иако има осам година стиже да све обавезе испуни. Одличан је ћак, а како деда каже, одличан је радник. Ипак, највише времена је посветила уређењу дворишта и одржавању цвећа заједно са баком Слободанком.

Елена Милојевић, Фото: ГЗС

" То нам је заједники хоби, волимо да нам двориште буде лепо и пуно времена улажемо у његово уређење. Неопходно нам је доста цвећа па смо у једном од пластеника сачувале мушкатле које ће нам красити двориште овог пролећа" каже осмогодишња Елена за ГЗС.

Подршка свима је Слободанка Милојевић, уједно и стуб породице . Ова супруга, мајка и бака постиже све, од обавеза у кући, помоћи деце око школе до одржавања комплетног имања.
" Све се стигне, када се хоће. Са Еленом се сада бавим и око цвећа јер волимо да се све шарени са првим пролећним сунцем. На наговор председника месне заједнице пријавили смо се на конкурс за прву башту Србије и нисмо веровале када смо освојиле прву награду. То нам заиста пуно значи јер Елена много воли цвеће и труди се да сваке године унесе неке новине које двориште чини посебним ", каже Слободанка Милојевић за ГЗС.

Слободанка Милојевић, Фото: ГЗС

Док са једне стране тајна успешног повртарства лежи у одабиру три културе које ће се смењивати и на тржишту појавити када је највећа потражња, Милојевићи сматрају да је квалитет онога што произведу на плодној моравској земљи пресудан за профитабилност повртарске производње, као и сложна породица која заједничким радом постиже резултате.

ГЗС