налази се једина манастирска бања у Србији. Име је добила по манастиру Вољавча, јер је од њега удаљена само један километар, а лековита вода која проверено лечи реуму, ишијас и друга обољења из кревета је подигла на стотине људи, који су управо у овом делу Шумадије потражили свој спас.

Лековита вода сада тече узалуд, фото: РИНА

„Бања је пре три деценије била пуна људи, и долазили су из Младеновца, Аранђеловца, Крагујевца и Чачка. Купања су почињала у шест ујутру, а завршавала се у 11 сати увече. Прво је било три, а затим шест изграђених када. Трајала су 20 минута, а вода се грејала у казану на дрва. Ту су били и доктор и стационар, а у летњим месецима посетиоци су спавали и под ведрим небом, само да буду ту", прича за РИНУ, Бранко Лукић који је одрастао поред бање Вољавче и присећа се свих добрих ствари које су се овде десиле.

Бранко Лукић, фото: РИНА

„Професор из села који је имао велике преломе, након гипса, долазио је у бању и ту се опоравио да сада са нама иде и у лов. Дугачак је списак оних којима је бања помогла, неки нису могли ни да се крећу, а после бање бацили су штаке", рекао је Бранко.
Међутим, овај Крагујевчанин са разлогом о овом лековитом месту прича у прошлом времену, јер је бања пре двадесет година препуштена сама себи и онима којима је неопходна. Од великих грађевина остале су само рушевине, јер су поплаве узеле свој данак, а извор минералне воде и даље тече између четири оронула зида, очигледно узалуд. Они који имају здравствене проблеме овде долазе са балонима од 200 литара, како би воду насули и однели кућама.

„Бања Вољавча је у власништву МЗ Страгари и града Крагујевца, надлежне институције одрадиле су неопхдна истраживања и направљен је генерални план развоја и чека се неко од инвеститора да препозна огроман туристички потенцијал овог места и уложи средства, како би се Вољавчи удахнуо нов живот, али и вратила стара слава", рекао је Драган Радосављевић, председник МЗ Страгари.

Да је потпуно неправедно пала у заборав и да се на овом простору крије српска историја доказ је и податак да се у бањи лечила и кнегиња Љубица, жена кнеза Милоша Обреновића. Обрасла буковом шумом права је природна оаза у срцу Србије, а грађани о њој не знају ништа или врло мало. Минерелна вода са извора је изузетно квалитетна и богата лековитим елементима, али и савршено питка. Поједина сведочанства говоре да су ови минерални извори у Шумадији коришћени и у времену римске колонизације.

РИНА (ГЗС)