Иван Илић и Милисав Мијатовић били су гости колега који иако раде преко океана, имају доста тога заједничког.

Просечна надморска висина Таре је око 1.000 метара, а националног парка у Колораду скоро дупло виша. И док нашу шумовиту планину настањују мрки медведи, дивокозе, дивље свиње и срне, територијом Црног кањона преовладава голет, црни медведи, јелени и дивље мачке

“Црни кањон се налази на реци Ганисон која формира реку Колорадо, на којој је чувени Велики кањон, један од најдубљих на свету. Код нас доминира кањон Дрине, један од најдубљих у Европи. Најближе насељено место америчком парку је Монтроуз, удаљено као и Бајина Башта од Таре, а притом су и сличне величине. Имају вештачка језера и тунеле који их спајају, као што су код нас Перућац и Заовине. Попут Таре, имају и дивне видиковце, чак и стару пругу попут оне у Мокрој Гори”, рекао је Милисав Мијатовић.

Сарадња националних паркова "Тара" и "Црни кањон Ганисона” из Колорада, започела је пре две године уз подршку амбасаде САД у Београду, а једно од поља сарадње је и размена запослених. Двојица српских чувара имала су прилику да прате америчке колеге у свакодневном раду и да са њима размењују искуства по свим аспектима свог позива. Такође, су се уверили да се по обавезама и начину рада чување националних паркова у Србији и Америци суштински не разликује.

Српски ренџери у посети америчким колегама, фото: НП Тара

“Нимало нису деловали надмено, напротив, слушали су пажљиво све што смо им причали. У критичним ситуацијама они одлуке доносе консензусом, што је веома похвално. Раде исте послове као и ми, с тим што су опремљенији и имају статус овлашћених службених лица, као полицајци, са много већим овлашћењима од нас. Уједно су и ренџери, и ватрогасци, и спасиоци. Наоружани су као и ми, али носе панцире, електрошокове, бибер-спрејове. Закон им дозвољава да приведу лице и употребе оружје чим се осете угроженим. У такозваном су систему 911 заједно са полицијом, шерифом, ватрогасцима и хитном помоћи. Ишли смо са њима у дневне патроле и гледали их како легитимишу посетиоце, контролишу возила, обилазе туристичке кампове” - преноси Мијатовић.

Требало је да ренџери два национална парка учествују у заједничкој спасилачкој обуци, али је вежбу омела права акција спасавања једног пењача - алпинисте који се претходно вече повредио и остао заточен на литицама пењалишта у кањону. Како хеликоптер није могао да слети на стену на којој је остао алпиниста, амерички ренџери су га пред очима српских вадили из амбиса.

И наши чувари су реализовали доста сличних акција на Тари, те су се америчке колеге интересовале за искуства и процедуре које се примењују код нас. Такође, ренџери из Србије су присуствовали и колегијуму америчког парка где се разговарало о поскупљену улаза у парк (тренутна цена је 25 долара). Занимљиво је да је један од америчких ренџера са својом породицом приредио колегама из Србије вечеру у својој кући.

- Занимао нас је њихов начин рада око туристичких кампова, јер је то нешто што нам недостаје на Тари. Тамошњи кампови имају тоалете, прикључке за струју, места за ложење ватре и све се посебно плаћа. Поред тога, интересовао нас је начин уређења видиковаца и сличних локација односно на првом месту аспект безбедности посетилаца на оваквим локалитетима”, изјавио је Иван Илић.

ГЗС/ РИНА